Polazak u vrtić / nekoliko saveta

Andrej je u vrtić krenuo sa dve godine i devet meseci. Do tada su ga čuvale bake i deke, naizmenično, jedan dan jedni, drugi dan drugi. Bake i deke, uključujući i prabaku (moju baku), su nam suvo zlato i ja ne znam kako se snalaze ljudi koji nemaju bake i deke koji mogu da čuvaju unučiće. Uglavnom, Andrej se nauživao sa bakama, dekama i prabakom, kao pravi mali princ. Svako jutro kad smo ga dovozili, bake i deke su prvo prostirale crveni tepih :-), a zatim su dolazili sati maženja, uživanja, učenja i činjenja. I moji roditelji i baka i suprugovi roditelju su divni ljudi, nežni, pažljivi i puni ljubavi i ja sam najsrećnija kada ih gledam kako se raduju našoj deci, svojim unučićima.

No, septembra 2014. došlo je vreme i za Andrejev polazak u vrtić! S jedne strane bila sam jako pozitivno uzbuđena i baš sam se radovala novom poglavlju u našim životima, dok sam s druge strane bila uplašena kako će to sve da bude i kako ću ja sada potpuno nepoznatim ljudima da ostavim nešto najvrednije na svetu.

Tog prvog dana vrtića, svečano smo se obukli i stavili na leđa mali ranac. Uh, moja mala beba mi je odjednom delovala kao veliki bata :-) Stigli smo do vrtića i stepenicama se popeli do prostorije u kojoj ce biti Andrejeva grupa. Mislim da mi srce nikad nije tako lupalo. Ali, nisam dozvolila da Andrej vidi bilo šta na mom licu osim osmeha. Na vratima su nas dočekale divne, nasmejane vaspitačice i Andrej je ušao. Nije plakao, baš je bio radoznao i želeo je da uđe u sobicu i vidi šta ima i šta se dešava. Naravno, dugo pre polaska smo mu objašnjavali šta je vrtić, kako će on tamo biti bez mame i tate, ali sa vaspitačicama i drugarima i kako ćemo mi kasnije doći po njega kad se izigra. Vaspitačici sam izdiktirala broj mobilnog, "za svaki slučaj", i otišla. Naravno, čim sam izašla krenule su mi suze. Sela sam u obližnji kafić da popijem kafu i nekako sačekam da prođe sat vremena koliko sam se dogovorila sa vaspitačicom da ostane.

Andrej, prvi dan vrtića

Andrej, prvi dan vrtića

Ušla sam baš i trenutku kad je hteo da zaplače, tako da možemo da kažemo da prvi dan vrtića nije plakao i da je sve prošlo super! :-)

Ali, avaj! Drugi dan je bilo katastrofa. Nije hteo da ide, jedva je ušao, plakao je na sav glas i vaspitačica ga je uzela u naručje i meni rekla da odem, da će biti sve ok. Čim su se vrata zatvorila i meni su krenule suze. Kako mogu biti ovako grozna majka i terati dete da ostaje tamo gde mu se ne ostaje??!! Kada sam zašla iza jednog stuba, zamolila sam tetkicu koja je tuda prolazila da ode da pogleda da li Andrej plače. Objasnila sam joj kako izgleda i šta ima obučeno. Vratila se posle minut i rekla mi da ne plače, ali da jeca. Uhhhh.

Opet sam sela u isti kafić i čekala da prođe sat vremena. Sad mi je bilo mnogo teško, znala sam da je uznemiren. Pomisao na to da on sada pati i da se pita da li će mama opet ikada doći (što ih najviše muči u vrtiću u ovom uzrastu) mi je bila nepodnošljva.

Nekako je prošlo tih sat vremena i ja sam jurnula po njega. Kada sam ušla u učionicu dosta dece je plakalo okupljeno oko vaspitačice, a ona je jednu devojčicu držala u naručju, a sa ostalima razgovarala i tešila ih. Ugledala sam mog mališana, oči su mu bile skroz crvene od plača. Kada sam ga pozvala, prišao je i rekao: "Ovo je mnogo teško!". U tom trenutku, srce mi se razbilo na milion sitnih parčića.

Ceo taj dan razmišljala sam da odustanemo od vrtića, da nastave da ga čuvaju bake i deke. No, ipak, nakon razgovora sa svojim prijateljima čija su deca već izvesno vreme išla u vrtić, shvatila sam da ne treba da odustajemo, da je tako samo na početku, a da kasnije trčeći ulaze u zgradu.

I tako, eto, dve godine kasnije, pravo je uživanje gledati ga kako opušteno ulazi i kako mu drugari i drugarice trče u susret i grle ga. Njegovo privikavanje trajalo je dobrih devet meseci, od septembra do maja. Nije bilo većih problema, lako se privikao na kolektiv, ali je tih devet meseci svako jutro plakao na rastanku i uvek mi je bilo teško da ga ostavim. Da ne pričamo o tome da je malo-malo bio bolestan, kao i da je bio najmlađi u grupi što u tom uzrastu nije lako, jer je velika razlika između dece koja imaju tri i četiri godine, a on je u grupi imao nekoliko mališana koji su skoro celu godinu bili stariji od njega. Ali, dobro, stigao je maj, devet meseci nakon polaska i sve je to nekako nestalo, "kao rukom odneto". Odjednom su počeli pozivi na rođendane, deca su bila manje bolesna, ulazio je veseo i raspoložen.

Moj bata je sad već veliko i iskusno vrtićko dete :-). Ulazi samouvereno i pronašao je svoje mesto u toj grupici i drugare i drugarice sa kojima voli da se druži.

Andrej, zimus

Andrej, zimus

Na početku treće Andrejeve godine u vrtiću, podeliću sa vama nekoliko stvarčica koje vama i vašem detencetu mogu pomoći prilikom polaska u vrtić, pa bacite pogled ako ste zainteresovani:

1. Neka dete za početak vodi samo jedan roditelj. Mi smo silno želeli da idemo oboje, ali dobili smo i mi od nekog ovakav savet i iz ove perspektive mogu da kažem da je bolje ukoliko ide samo jedan roditelj. Opraštanje će ići brže i biće kraće, a to je u interesu deteta. Osim toga, dete neće biti u prilici da trči uplakano od jednog do drugog roditelja (a nema deteta koje neće plakati). Osim toga, koliko god se radovali polasku u vrtić, momenat u kome vi ostavljate dete može biti zaista šokantan i ukoliko idu oba roditelja, može se desiti da se jedno pokoleba i da ne želi da ostavi dete. A to, opet ponavljam, nije u interesu deteta u tom trenutku. Zato, jedan roditelj i stisnuti zube.

2. Osmislite neki ritual sa svojim detetom, nešto što će mu uliti sigurnost i pokazati mu da mislite na njega i tokom dana, dok je u vrtiću. Ja bih ga poljubila ispod kosice u vrat (tad je imao dugu kosu) i rekla bih mu da je to "mamino mesto" i da će taj poljubac tu da mu stoji ceo dan i da mama jedva čeka da ga ponovo vidi

3. Dajte mu da ponese neki predmet sa sobom, nešto što sme da unese. Ja sam mu jednom dala maramicu jer je plakao, pa da ima da se obriše, i vremenom nam je to preraslo u neki ritual, gde sam mu svako jutro u džepić ili rukicu stavljala marimicu. Ako bih zaboravila, on me je podsećao :-). Čak i posle, kada je prestao da plače prilikom dolaženja, voleo je da mu dam maramicu. Naravno, on to posle tokom dana baci ili izgubi, ali u tom trenutku dok ulazi i na samom početku dana, verovatno mu je to predstavljalo neki produžetak mog prisustva i utehu. Umesto maramice, možete, recimo, da date detetu neku narukvicu koju će moći da nosi na rukici i koja će ga tokom dana podsećati na mamu (ili tatu).

4. Verovatno ćete odmah saznati ko živi tu u vašem kraju i koja deca se igraju na istom igralištu kao i vaše. Idealno je povezati ih malo i van vrtića jer će im onda biti lakše u vrtiću jer se znaju i iz druge "priče", pa se neće osećati usamljeno. Mi imamo jednu takvu divnu drugaricu Dinu, sa kojom se Andrej združio i van vrtića. Primetila sam da je mnogo rađe počeo da odlazi u vrtić kada se druženje sa Dinom intenziviralo i van vrtića.

Andrej i Dina

Andrej i Dina

Nadam se da će vam ovo bar malo pomoći! Takođe, volela bih da u komentarima čujem i iskustva drugih roditelja u vezi sa polaskom u vrtić - ako imate neke savete, podelite ih sa nama!

Srećan polazak u vrtić!

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Duga u tanjiriću :-)

Evo jedne slatke igrice za vašeg mališana i vas. Jako je jednostavno i brzo se radi, tako da je posebno pogodno za one trenutke kada mališane nakon celog dana akcije savlada dosada jer žele "još nešto da rade" pred spavanje. Ili bilo kada, kada želite da zaposlite njihove male prstiće i vidite osmeh oduševljenja na njihovom licu :-).

Ono što je potrebno jeste kesica Skittles bombonica (verujem da mogu i M&M's, ali u videu na osnovu koga smo ovo pravili koriste Skittles, pa sam ih zato i ja kupila.).

Dakle, na čvrstu, ravnu podlogu stavite jedan beli tanjir koji nije skroz ravan. Zatim, Skittles prospete na drugi tanjir ili u činiju kakao bi detetu bilo lako da ih uzima. Detetu potom objasnite da stavlja jednu po jednu bombonicu jednu do druge sa malim razmakom i to da ih stavlja na onaj blago zakošeni deo tanjira. Zatim, napunite neki sud toplom vodom i date detetu da polako sipa vodu preko Skittles bombona. Onda malo sačekate i duga je tu! :-)

Photo credit all photos: prince 'n' soul

Photo credit all photos: prince 'n' soul

Originalni video pogledajte OVDE.

Uživajte! :-)

Živi u trenutku

Mislim da mi se oteo blagi krik kad sam ovo ugledala :-). Koliko je ovo jednostavna, a moćna ideja. I puna simbolike!

Sigurno imate nekog bitnog kome biste želeli da ovo poklonite. Pomirenja, venčanja, rođendani, Nova godina, nova ljubav, mama ili tata koji su dobili novu bebu - sve su to idealne prilike da podsetite voljene da treba da žive u trenutku!

Cena "sata" je 99$, a shipping za Srbiju je 20$. Ako poručujete, proverite i kolika je carina jer se sigurno plaća.

Tvorac ove super stvarcice je Micah Davis, a više o kolekciji možete pronaći OVDE i OVDE.

Photo credit all photos: Matters website and Matters Instagram

First seen on: Swiss-Miss

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Super mama: Sandra Dejanović, dizajnerka tekstila

Sandra Dejanović je simpatična Francuskinja koja sa suprugom Ivanom, koji je po ocu srpskog prekla, poslednjih šest godina živi u San Francisku. U Parizu je napustila posao inženjera i u San Francisku osnovala sopstvenu robnu marku, Happy French Gang, u okviru koje dizajnira stvari od tekstila za dom i decu. Ova kreativna žena je i mama petogodišnjeg Léona koji je rođen u Americi. Iako po dolasku u SAD nije znala gotovo nikog, Sandra je uspela da razvije privatni biznis i napravi mrežu kontakata, pa se nadam da će vam intervju sa njom poslužiti kao inspiracija ukoliko ste na putu da osnujete sopstveni posao ili maštate o tome.

Photo credit: Sarah Hebenstreit via Mother

Photo credit: Sarah Hebenstreit via Mother

Sandra, dobro došla na prince 'n' soul! Za početak, kaži mi kako je nastao brend Happy French Gang?

Dok sam živela u Francuskoj, sedam godina sam radila kao inženjerka. Kada smo se preselili u Ameriku, rešila sam da počnem da se bavim nečim drugim i da pravim nešto sopstvenim rukama. Počela sam tako što sam pozajmila šivaću mašinu od prijateljice i tada je nastao Zipillow. Zipillow se sastoji od četiri jastuka koje možete da zakačite jedan za drugi na nekoliko načina I tako dobijete pomoćni krevet, jastuke za sedenje, podlogu za igru i drugo. Godinu dana kasnije počela sam da dizajniram i bojim tkaninu pastelnim i jarkim bojama. Tako je nastao moj brend, Happy French Gang.

Photo credit: Ana Kamin via California Weekend Magazine

Photo credit: Ana Kamin via California Weekend Magazine

Photo credit: One Kings Lane

Photo credit: One Kings Lane

Kako bi opisala svoj dizajnerski stil?

Modran, opušten, inspirisan plažom.

Preselila si se iz Pariza u San Francisko. Kako sad gledaš na to, da li je San Francisko opravdao očekivanja?

San Francisko je prelep grad, prepun kreativaca i preduzetnika. Dopada nam se ta neka pozitivna energija kojom odiše grad, a osim toga, veoma smo srećni što živimo okruženi prelepom prirodom. U početku nismo imali nikakvih očekivanja, ali sada zaista uživamo u ovom gradu.

S obzirom na to da si majka, šta bi navela kao najveće razlike između francuskog i američkog načina vaspitavanja dece?

Postoji mnogo razlika između francuskog i američkog načina vaspitavanja dece. Postoje i dobre i loše stvari i u jednoj i u drugoj zemlji. Možda je najveća razlika u tome što u Americi bebe često spavaju s roditeljima dok je to u Francuskoj veoma retko. Osim toga, dojenju se pristupa mnogo ozbiljnije ovde u San Francisku nego što je to slučaj u Francuskoj. Ovde žene ponekad doje decu i nekoliko godina! Sa druge strane, primećujem da deca u Americi često imaju mnogo više samopouzdanja.

Photo credit: Sabrina Bot via Mother

Photo credit: Sabrina Bot via Mother

Da li postoji nešto što si usvojila u Americi, kada je u pitanju vaspitavanje dece, a što sigurno ne bi radila u Parizu?

Trenutno ne mogu da se setim nijedne takve stvari. Ali, moram da kažem, s obzirom na to da smo i suprug i ja iz Francuske, dete vaspitavamo na način na koji se to radi u Francuskoj i na koji smo navikli.

U čemu se razlikuju Francuskinje i Amerikanke, kada je stil u pitanju?

To dosta zavisi od mesta u kome živite. Na primer, San Francisko je veoma opušten grad, dok se u Njujorku ljudi više sređuju. Od kako živim u Kaliforniji, ne nosim više klasičnu poslovnu odeću, već su to najčešće jednostavne haljine, poput haljina za plažu. Jedino kada noću izlazim, volim da se obučem svečanije. Ali, kada sam sada, tokom leta, bila u Parizu, shvatila sam da nisam više toliko u toku sa modom, poput mojih prijatelja, Parižana!

Šta je to što, po tvom mišljenju, svaka žena treba da ima u svom ormanu?

Bela majica, jeans, crna haljina i baletanke. To je klasika.

Happy French Gang se bavi proizvodnjom stvari od tekstila. Koja boja je u trendu za tekstile za kuću za sezonu 2016/2017?

To je "Airy Blue" boja.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Da li se tvoje poimanje estetike promenilo od kada si postala majka?

Promenilo se najviše zbog toga što sam se preselila u Kaliforniju, ne toliko zbog toga što sam postala mama.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Šta je najbolje u vezi sa majčinstvom, a šta je ono što te čini anksioznom?

Predivno je to što sam u prilici da vidim kako moj mališan raste i kako otkriva svet svojim nevinim očima. S druge strane, pitam se kako ću mu, kada još malo poraste, objasniti zašto ima toliko nepravde i konflikata oko nas i zašto mi i generacije pre nas ostavljamo u nasleđe planetu u ovakvom stanju. Trenutno svi jure Pokemone i Donald Trump bi mogao biti izabran za predsednika i sve mi to nekako izaziva anksioznost. No, ja sam vrlo optimistična i srećna osoba! I suprug i ja, daćemo sve od sebe da našeg malog čoveka naučimo saosećajnosti i poštovanju. Nadamo se da ćemo uspeti da mu usadimo svest o tome da kao individue možemo da doprinesemo očuvanju planete i da naj taj način možemo učiniti svet boljim mestom za život.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Na koji način te inspiriše tvoje dete?

On me inspiriše da budem bolja osoba svaki dan. Možda mi to ne polazi za rukom baš svaki dan, ali dajem sve od sebe!

Da li postoje neki kreativni rituali koje imaš sa svojim detetom?

Ove godine smo prvi put pravili “carnet de voyage” – putopisni dnevnik. Napravili smo ga od kartona i papira i jedan takav dnevnik naš sin je poneo na put u Francusku. U dnevniku je crtao stvari koje je  vidieo usput i lepio papiriće koje je pronalazio tokom putovanja, bilo da su to autobuske karte, omoti od sladoleda, ili nešto drugo što može da stane u dnevnik. Sjajno je to što je u pravljenju ovog dnevnika učestvovala cela porodica (bake i deke, tetke…), tako da se nadam da će uživati u njegovom prelistavanju kasnije, kada odraste.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Kakav savet bi dala mamama koje žele da otpočnu sopstveni kreativni biznis?

Uradite to što želite, na način na koji želite i počnite odmah! U redu je da ne bude sve savršeno.

Photo credit: Helene Berg

Photo credit: Helene Berg

Tvoj suprug je po ocu poreklom iz Srbije. Da li postoje neke stvari koje on primenjuje u vaspitanju vašeg deteta, a da su tipično srpske?

Moj suprug je do 13. godine živeo u Beogradu, tako da je srpska kultura prisutna u našem domu. Nisam baš sigurna šta je to što je baš karakteristično za Srbiju kada je u pitanju odgoj dece, ali on ponekad sa Léonom priča na srpskom, a i “vuče” nas za uši kada nam čestita rođendan, što nije običaj u Francuskoj. Ono što najviše volimo jeste kada nam suprug priča o svom detinjstvu. Divno je slušati o njegovim sećanjima i ja bih volela da Léonu bude bliska srpska kultura.

Da li si ikada bila u Beogradu?

Posetila sam Beograd samo jednom i bila sam oduševljena. Beograd sam doživela kao siv i zelen grad, nije baš beo (smeh). Zgrade su pomalo tužno sive, ali zato je prelepa priroda svuda i okruženi ste živopisnom zelenom bojom. Veoma mi se dopala hrana u Beogradu! Burek sa sirom je jedno od mojih omiljenih jela, naravno uz jogurt – I to je nešto što bih mogla da jedem danima! Bilo bi super da toga ima u San Francisku…Naravno, u Beogradu su me najviše oduševili prijatelji naše porodice koji su bili jako srdačni. Veliki pozdrav za njih!

Hvala, Sandra!

Mama Style: Sandale za 24/7

My darlings, ako tragate za lepim sandalama, koje su i udobne i stylish, koje možete nositi i tokom dana i uveče i bukvalno u svim prilikama, onda vam toplo preporučujem Salt-Water Sandals. Ove sandale su jedna od najboljih stvari koje sam ikada kupila! Nosim ih već 3 godine i i dalje su kao nove, nikada me nisu zažuljale iako se dešava da ceo dan provedem u njima hodajući i trčeći za decom. Osim toga, nosim ih i na posao jer super idu uz sve letnje odevne kombinacije, a i uveče, ako idem na kafu ili večeru sa prijateljima ili ako imam neki rođendan. Verujem da su odlične i za đuskanje u nekoj diskoteci, ali time vam se ne mogu pohvaliti jer dugo nisam bila u takvom izlasku :-). Sandalice se poručuju online i stižu bez problema. Inače, one su jedan pravi američki klasik i tamošnje mame ih obožavaju. Osim toga, postoje i dečiji modeli i ja planiram da ih u nekom trenutku kupim Andreju i Valentini, baš zato što su tako udobne i postojane. Da, inače, "na glasu" su upravo po toj dugotrajnosti i deca ih često nasleđuju jedna od drugih, tako da se roditeljima ta kupovina višestruko isplati.

Pisala sam o njima i ranije, a te postove možete pronaći OVDE i OVDE.

Mama: Salt-Water Sandals Valentina: Zara sandale (nasleđene :-)

Mama: Salt-Water Sandals

Valentina: Zara sandale (nasleđene :-)

Osim ovih crvenih koje ja imam, evo još nekoliko modela koji mi se dopadaju:

Photo credit: All photos taken from Salt-Water Sandals website.

Photo credit: All photos taken from Salt-Water Sandals website.

Uradi sam: "Voćni" kišobrani :-)

Evo me! Nakon duge & slatke letnje pauze, ponovo osedlah ovog mog voljenog konja zvanog blog :-). Da, pauza beše poprilično duga, čitavih mesec dana, trebalo mi je par sekundi da se setim šifre za ulazak na blog. Ali, dobro je to ponekad, jer refresh je svima potreban, a i nije mi se dalo da pišem dok uživam na ležaljci pijući ice kafu negde kraj Egejskog mora. Ok, dobro, nisam nijednom uspela da ležim na ležaljci i pijem kafu, hahahahaha to je sa dvoje dece, od kojih je jedno beba koja prohodava, nemoguće. Ali da, bili smo na moru, bilo je divno (čitaj "divno & nismo stali" :-), u međuvremenu su bile i pripreme za more i tako - prođe mesec dana, nismo ni trepunuli.

Nego, eto, baš se ovaj kišni dan "namestio" za jedan "Uradi sam" post na temu kišobrana. Nažalost, ovog puta neću moći da se pohvalim sopstvenim rezultatom jer se još nisam osmelila za ovaj DIY, ali je ovo toliko slatko da sam morala da podelim sa vama. Možda među vama ima neka mamica ili tatica koji će imati vremena da se ovim pozabave, jer je stvarno jako simpatično.

U pitanju je pravljenje kišobrana koji će podsećati na neko vaše omiljeno voće. Ovde imate primer za lubenicu, limun i kivi.

Ono što vam je potrebno za ovaj DIY su:

- kišobrani u crvenoj, zelenoj i žutoj boji

- molerska traka (painter's tape)

- farbe odgovarajućih boja (u radnji se konsultujte koja je farba dobra za materijal od kog su kišobrani, i, naravno, vodootporna)

- četke za farbanje

- makaze

Ceo tutorijal možete pronaći OVDE, a u produžetku su sličice da vidite kako to izgleda. Ja sam oduševljena idejom!

Photo credit: Sve fotke uradio Jeff Mindell za sajt Studio DIY odakle su i preuzete.

Photo credit: Sve fotke uradio Jeff Mindell za sajt Studio DIY odakle su i preuzete.

Odbrojavanje do mora za male nestrpljivce :-)

Mališani nemaju jasnu predstavu o vremenu i samim tim teško im je da shvate kada će se dogoditi nešto što očekuju. Kako bih pomogla Andreju da shvati kada krećemo na more (čemu se neizmerno raduje :-), napravila sam ovaj jednostavan kalendarčić. U momentu kada je bilo sedam dana do mora, na običnom belom papiru nacrtala sam sedam kvadrata i označila ih brojevima, i papir smo zalepili na frižider. Andrejev zadatak je da svako veče, pred spavanje, precrta markerom jedan kvadrat i onda prebroji koliko je još dana ostalo do mora. Poenta je u tom poslednjem danu koji će biti precrtan jer će tada imati predstavu da kad se ujutru probudi krećemo na put. Kod nas je, inače, "kad se probudim" nešto prema čemu se on rukovodi kada je protok vremena u pitanju. Kada bude precrtao subotu, nedelju cemo zaokružiti i time je označiti kao dan polaska.

Uglavnom, ovo se napravi za par sekundi, a Andreja strašno raduje to što pred spavanje treba da precrta dan, tako da vam mogu ovo preporučiti ako imate nekog mališana koji iščekuje odlazak na more ili neku drugu aktivnost.

S obzirom na to da sedmog dana ujutru krećemo, znači da još TRI DANA spavamo i onda - polazaaaaaaaaaak!!!!!! :-)

Poster za dečiju sobu: You Are My Sunshine (besplatno!)

Evo jednog lepog printa za sobu vašeg deteta, iz kreativne "kuhinje" Mini Learners-a! Možete ga preuzeti potpuno besplatno, OVDE, a zatim ga isprintati u najbližoj kopirnici. :-)

Ovo, takođe, može biti i super poklon za rođenje bebe ili rođendan nekog deteta, mada ga naravno možete pokloniti i nekoj odrasloj osobi koju volite. Isprintajte poster i stavite u neki lep ram i eto kreativnog i interesantnog poklona!

Photo and post idea: hello, Wonderful

Photo and post idea: hello, Wonderful

Interesantan Kickstarter: Octopus, sat za decu

Evo jednog zanimljivog proizvoda za decu na Kickstarter-u! U pitanju je sat koji se zove Octopus i koji je, kako u opisu na stranici stoji, prvi sat koji funkcioniše po principu prikazivanja ikonica sa ciljem da deca steknu pojam o vremenu i dobre navike. U pitanju je sat koji podstiče nezavisnost i odgovornost i jača samopouzdanje.

Namenjen je deci od 3 do 8 godina, mada ga mogu koristiti i starija deca. Osim toga, deci sa posebnim potrebama, ovaj sat može olakšati svakodnevno obavljanje aktivnosti.

Sat "raste" zajedno sa vašim detetom i pruža tri opcije.Za najmlađu decu predviđeno je podešavanje na ikonice koje su povezane sa vremenom i koje decu podsećaju da je vreme za određenu aktivnost. Druge dve opcije su analogno i digitalno prikazivanje vremena namenjene za uzrast dece kada zaista počinju da gledaju na sat poput odraslih.

Predviđeno je da će se satovi naći u prodaji u martu 2017. godine.

Pogledajte više o svemu na njihovoj zvaničnoj Kickstarter stranici.

(photos taken from official Kickstarter page)

Uradi sam: Insekti :-)

Andrej obožava kada se igra sa nekim, ali, isto tako, jako lepo ume da se igra sam. To je nešto na čemu smo radili, jer je svojevremeno insistirao da se neko igra sa njim. Vremenom, uz podsticaje s naše strane (i blago odbijanje poslušnosti :-), naučio je da se igra sam i da u tome uživa. Dok je isključivo hteo da se igra sa nama, mi smo bili ti koji su pričali priču, bilo da se radi o životinjama, vozovima i sl. ("i onda je slon skočio u jezero i poprskao lava..." - sve vam je jasno :-). Međutim, kada je naučio da se igra sam, mašta mu je neviđeno proradila i sada, dok radim nešto drugo, obožavam da ga gledam dok se igra i slušam kako sebi u bradu mrmlja šta ko od životinja radi i šta se dešava....to je tako slatko!

No, povremeno, obično negde između 19:30 i 20:30, odnosno između večere i spavanjca, ume da se požali da se svega izigrao, ali da bi još nešto "da radi" pre nego što ode na spavanje. Ha, mom to the rescue! Tu stupaju na scenu moji "kreativni projekti"  :-)

Uglavnom ugrabimo nešto što imamo kod kuće i stvaramo. Naravno, ponekad i unapred kupim nešto za šta mislim da će nam kad tad trebati, ali uspevamo da se snađemo i sa onim što imamo u tom trenutku.

Tako su pre neki dan došli na red ovi insekti :-). Zaista je jednostavno! Od materijala smo koristili: zelene štapiće (kupljeni kod Kineza, ali možete umesto toga skupljati štapiće od sladoleda ili izrezati neki karton koji imate kod kuće), kolaž papir, dugmad, foliju, kartonske kolutove koji su ostali od toalet papira. Naravno, potrebni su vam i lepak i makaze.

Andrej se super zabavio, bio je jako ponosan na ono što je napravio, a i ja sam uživala! :-)

Pretrpanost i odakle početi borbu protiv iste :-)

Kod mene trenutno pomalo vlada pretrpanost - ponekad imam utisak da će nas stvari zamoliti da se iselimo :-). Po prirodi sam "skupljač" i neko ko je do skoro čuvao kolekciju pozivnica za rođendane iz vrtića, a da ne govorimo o vežbankama za pismene iz ruskog jezika iz osnovne, garderobi iz srednje škole, sveskama sa fakulteta i sličnim stvarčicama. Dosta toga sam morala da se odreknem kada smo se useljavali u novi stan i to mi je strašno teško palo, ali moram da priznam da je, u suštini, sjajan osećaj kada napravite red i stvorite prostor za nove uspomene. Mislim, i dalje bih volela da mogu sve što volim da sačuvam, ali, znajući da je to nemoguće, sada se lakše rastajem sa stvarima i čak uživam u pogledu na police koje su sređene i na kojima čak ima mesta. Ok, priznajem, sada smo ponovo u fazi pretrpanosti i "police na kojima ima mesta" trenutno ne postoje u našem stanu, ali posvetiću leto tome, so, don't judge me :-)

Osim gore pomenutog, kod mene pomalo vlada haos i u virtuelnom svetu, tj. u vezi sa mojim email-om. Toliko nekih gluposti primim dnevno, da ponekad promašim regularni i bitni email. Ne računajući spam, tu je gomila dnevnih alert-ova i newsletter-a, na koje sam se svojevremeno prijavila, ali koji mi više nisu potrebni ili su postali van kontrole skroz. Oslobađanje od istih je totalni smor koji traje sto godina, gde morate da kliknete na "unsubscribe" na svakom, pa da opet potvrdite putem mejla, mislim, traje sto godina i što je najgore - izgleda da to uopšte ne funkcioniše pošto sam to uradila više puta za više sajtova i njihovi mejlovi su nastavili da mi stižu.

Zato sam se jako obradovala kada sam na internetu slučajno saznala za Unroll.me, servis koji vam omogućava da se besplatno, kroz par klikova oslobodite primanja svih neželjenih mejlova. Užasno je jednostavno za korišćenje, a ceo proces traje 5 minuta, možda i kraće. U nekom trenutku vam traži da podelite sa prijateljima na fejsu da koristite Unroll.me kao uslov da se dovrši akcija do kraja i, iako to baš ne volim, ja sam to uradila, i kako bih završila proces i kako bi moji prijatelji saznali za ovo. Uglavnom, na početku sam bila skeptična i nisam verovala da će gluposti prestati da mi stižu, međutim, evo, nekoliko dana kasnije, moj inbox je čist i stižu samo mejlovi koje sam želela da nastave da dolaze.

Anyway, možda ste vi već znali za ovo, iako se meni čini da sam otkrila Ameriku, ali ako niste - nema na čemu! :-)

Borba protiv pretrpanosti na svim nivoima, za 2016. godinu je počela! :-)

Photo: free images via pexels.com

Photo: free images via pexels.com

Sunday Routine - šta Njujorčani rade nedeljom / Inspiracija

Uz prvu jutarnju kafu, nedeljom, preporučujem fenomenalnu kolumnu The New York Times-a, koja se zove Sunday Routine. U okviru ove kolumne, svake nedelje, neko od poznatih & priznatih Njujorčana opisuje na koji način provodi ovaj neradni dan. U prilici ste da vidite šta nedeljom rade njihovi poznati pisci, pesnici, glumci, profesori, doktori, sportisti, kompozitori, plesači, direktori kompanija i drugi.

The New York Times vam daje mogućnost da pročitate 10 besplatnih članaka mesečno, nakon čega je potrebna pretplata, pa vodite računa koliko klikćete. Mada, koliko vidim, NYT Now news app je sada besplatna i možete je preuzeti za iPhone i tako dobiti unlimited access (ako je preuzimate samo zbog Sunday Routine, prethodno proverite da li obuhvata i pristup ovoj kolumni).

Happy Sunday! :-)

Print screen The New York Times stranice Ideja za post via Cup of Jo

Print screen The New York Times stranice

Ideja za post via Cup of Jo