Podržite mame!

Centar za mame, udruženje koje povezuje i podržava mame u Srbiji, bori se za njihova radna prava i protiv svih vidova diskriminacije kojima su izložene, pokrenuo je nedavno Maminu prodavnicu!

Mamina prodavnica je jedinstvena onlajn platforma preko koje možete kupiti proizvode koje prave mame preduzetnice iz cele Srbije. Prodavnica je rezultat rada Centra za mame, nastala uželji da bude stvoreno jedinstveno mesto na kojem će se naći samo najkvalitetniji proizvodi napravljeni sa ljubavlju, kao i sa ciljem pružanja podrške malim privrednicima.

Proizvodi su razvrstani po kategorijama, tako da je sajt pregledan, a sistem naručivanja je veoma jednostavan i detaljno objašnjen.

Posetite Maminu prodavnicu i podržite mame! :-)

 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

2 onlajn kursa

Ukoliko ste zainteresovani da steknete dodatna znanja u vezi sa hranom i ishranom beba i dece, možda bi vas mogla zanimati ova dva onlajn kursa:

1. Infant Nutrition: from Breastfeeding to Baby's First Solids - kurs je potpuno besplatan i možete ga pratiti putem FutureLearn platforme, a u organizaciji je australijskog Deakin univerziteta. Počinje 20. februara i traje dve nedelje, a zahteva angažman od 3 sata nedeljno.

2. Child Nutrition and Cooking - kurs je većim delom besplatan (pristup pojedinim segmentima se plaća, više informacija potražite na samom sajtu) i možete ga pratiti putem Coursera platforme, a u organizaciji je univerziteta Stanford iz SAD. Počinje 13. februara, traje 5 nedelja i zahteva angažman od 5 sati nedeljno.

Za oba kursa neophodno je odlicno znanje engleskog.

Srećno!

 

 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Super mama: Ivana Radojević, tvorac Zvezdanik kocki od kartona

Ivana i ja upoznale smo se na najsrećnijem mestu na svetu - u porodilištu! Tog 14. decembra 2011. godine obe smo, u razmaku od nekoliko sati, rodile naše sinove prvence (ona Nikolu, ja Andreja) i istog dana dobile najvažniju ulogu u svojim životima - postale smo majke! Igrom slučaja našle smo se u istoj sobi i odmah je bilo jasno da smo na istim "frekvencijama" :-). Tokom narednih nekoliko dana, delile smo sve - sreću kad nam donesu bebe na podoj, nedoumice oko tog istog dojenja, strah kada sestra odjednom nosi nekoliko beba na rukama, a mi mislimo sad ce neka da joj ispadne, zatim Ivanin laptop na kome smo, dobro se sećam, gledale Despicable Me (Andrej ovih dana stalno gleda Malce haha) i sve ostalo. Nakon izlaska iz porodilišta, ostale smo u kontaktu i nastavile druženje, a naši sinovi, naše divne bebice sa početka priče zahvaljijući kojima smo se upoznale, ovih dana načpuniće 5 godina!

Zbog svega toga, neobično mi je drago što ću vam danas predstaviti Ivanu, koja je jedna prava super mama. Ova, 2016. godina, za nju je bila posebno važna - nakon skoro decenije rada u jednoj velikoj korporaciji odlučila je da pokrene sopstveni biznis. Ako bih to slikovito mogla da opišem, bilo bi slično pesmi Erin Hanson, ciji se jedan deo u vidu meme-a dosta share-uje po društvenim mrežama:

"There is freedom waiting for you,
On the breezes of the sky,
And you ask, "What if I fall?"
Oh, but my darling,
What if you fly?"

Ivani se desilo upravo to - nakon što se odlučila za tako jedan hrabar korak, ne samo da nije pala, već se vinula do visina koje verovatno ni sama nije mogla da zamisli. Njen brend "Zvezdanik" napravio je pravi bum na tržištu i ove "kocke za maštanje" su pravi hit među decom i roditeljima jer su jednostavne za upotrebu, a pružaju pregršt mogućnosti za zabavu i to za decu različitih uzrasta.

Kako je sve to počelo, kako je nastao Zvezdanik?

2016. godine sam prestala da radim u jednoj velikoj kompaniji u kojoj sam se bavila marketingom, i tako tražila posao u isto tako velikoj kompaniji. Međutim, u jednom momentu su se sve kockice složile i svi znakovi pored puta ukazivali su da je došao trenutak da krenem sama. Otvorila sam Zvezdanik kao agenciju za marketing.  I dok sam započinjala prve korake u mojoj novoosnovanoj firmi, po glavi je počela da mi se vrzma jedna ideja koja mi danima nije davala mira. I svakog dana, ova ideja je rasla i sazrevala i odjednom sam počela da u tome vidim svoju budućnost, da ću da radim nešto lepo i korisno, ono što želim i u čemu cu da uživam, i da to prvenstveno treba da bude nešto što ću ja da osmislim i kreiram.  Sutradan sam okrenula nekoliko telefona, naišla na pozitivan odziv, i to je bilo to, trenutak kada sam čvrsto donela odluku da u tome želim da istrajem. Stečeno radno iskustvo, kao i ostvareni dobri poslovni odnosi sa prethodnih poslova su bili dovoljni za početak. Prijatelji su mi davali dodatnu podršku.  I tako su nastale kocke od kartona, Zvezdanik.

Reci nam više o Zvezdanik kockama?

Zvezdanik kocke su kocke za maštanje. Zapravo su ono što deca najviše vole, jer od njih mogu da naprave šta god požele, posebno velike oblike, koji prevazilaze njihovu visinu. Ove kocke nisu obična igračka, već više od toga.
Napravljene su od čvrstog recikliranog kartona, 100% su ekološki proizvod, bez boje, lepka i drugog, te su prijatelj društvene sredine.
U pakovanju dolaze u vidu rasklopa (kartonske table isečene po meri). Potrebno ih je prvo sklopiti (poput Origamija) te stoga razvijaju motoriku, a motorika je dalje povezana sa razvojem govora kod dece. Većih su dimenzija te savršeno staju u dečiju ruku i jednostavno se uklapaju. Postoje u 2 veličine: single (6.5 x 6.5 cm) i double (13 x 6.5 cm).
Na njima može da se crta, boji i na njih lepe razni materijli. Stoga se, kroz igru, aktivira mašta ikreativnost, i oblikuju se sposobnosti i veštine kod dece. Poznato je da je kod dece, u ranom uzrastu, nakon što savladaju osnovne motorne funkcije, jedna od najvažnijih stvari razvijati kreativnost.
Deca ih jednostavno obožavaju. Od njih mogu da prave razne kućice i garaže za svoje igračke, a takodje i dvorac, auto, tvrđavu, životinje, visoke kule i tako budu akteri u svojoj igri iz mašte i u ulozi svojih omiljenih junaka. Beskrajno mnogo mogućnosti, novih i uvek drugačijih načina igre u detetu budi divergentni način razmišljanja, što je jako važno za razvoj.
Zvezdanik kocke su univerzalna igračka. Pogodne su i za decu sa posebnim potrebama. A CIP centar ih je ocenio kao didaktičko sredstvo.
Mogu da imaju i drugu primenu: na primer, okrenute naopako mogu da posluže kao posude za odvajanje bojica, flomastera, šnalica za kosu, kancelarijskog materijala; zatim kao deo nameštaja kao što je polica za igračke, u njih se može staviti mala sadnica i tako zasaditi u zemlju jer je karton biorazgradiv i ima jako kratak period razgradnje...

proizvod (1).jpg
proizvod (2).jpg

Kakav bi savet dala roditeljima generalno u vezi sa kupovinom igračaka za decu?

Uvek kupujem igračke iz kojih se uči ili igračke pomoću kojih, kroz igru, dete dolazi do novih saznanja. Zatim, važno je da igračke i učila budu prilagođeni uzrastu deteta, i kada određenu prevaziđe, potrebno je preći na naprednije i zahtevnije. Takođe, biram igračke sa kojima i uz koje, kroz igru,  može da se gradi priča, koja može da se nadograđuje i menja i uvek iznova izmišlja na drugi način, čime se podstiče dete da više govori i slobodno izrazi svoju individulnost. Obožavam da kupujem dečije knjige, iz kojih i mi odrasli mnogo učimo. Mada, omiljene igračke mnoge dece zapravo i nisu igrčke, već prazne kutije i prazna ambalaža, stiropor, razne posude iz kuhinje, alat i mnoge stvari koje odrasli koriste, te apelujem na roditelje da dozvole deci da se povremeno poigraju i sa navedenim stvarima. Ništa se strašno neće desiti a radost i sreća deteta je neprocenjiva.

Photo credit: Cosmopolitan

Photo credit: Cosmopolitan

Šta je najbolje u vezi sa majčinstvom, a šta je ono što te čini anksioznom?

Mnogo učimo od dece. Najvažnije lekcije o životu sam naučila od kada sam postala majka. Naučila sam da čitam znakove pored puta i prepoznajem emocije. Pa i anksioznost, iako je kod mene gotovo i nema. Vodim se onom izrekom: ’Uradi sve što možeš. Ostalo prepusti sudbini.’ Ili čemu već. Nema mesta anksioznostii kada uradite sve što je do vas. A kako sa decom svakog sledećeg dana dolazi neka nova situacija koja iziskuje brzo reagovanje, ili kada uplovljavamo u nešto nepoznato, pa čak i ako se javi mala sumnja naučila sam da se suočim sa činjenicama. Kao kada nailazi talas koji znate da će da vas zapljusne, ne čekam ga tako sto stojim i gledam bespomoćno, već se baš zatrčim da se što pre sudarim sa njim, da me zapljusne, da osetim šta je to, pustim da me talas izvalja, i baš kad ste na izmaku snage i mislite da ne možete da izronite, treba pogledati duboko u sebe, konfrontirati se sa sobom, i tada, u trenutku spoznaje u nama se javlja nova energija i volja i snaga. A kada izronimo iz talasa u mirno more, osećaj je neverovatan.

Na koji način te inspiriše tvoje dete?

Ta dečija iskrenost, jednostavnost, jasnoća, dobrota, čistota, radoznalost, otvorenost uma, genijalnost...  Definitivno me inspiriše gledanje sveta kroz njegovu prizmu, njegovim očima.

Da li imaš neke kreativne rituale sa svojim detetom?

Kada bolje razmislim, svi rituali su nam kreativni (smeh). Volim dete da upoznajem sa svim materijalima koji ga okružuju, da od svega što postoji može da se napravi nešto drugo, a da ono što ne postoji može da se izmisli. Tako, pravimo marsovce od praznih boca od šampona isecajući ih, a onda ih oživljavamo pomoću kolaž papira. Sada je to već jedna velika vanzemaljska družina. Zatim volimo da kreiramo nove oblike od Lego kockica, pa tako krava dobije točkice i krila, avionu stavimo oči, na podmornici rastu cvetići. A uvek sačuvamo i stiropor od kućnih uređaja koji bude vojna baza, zemlja dinosaurusa, poligon za autiće, pa ga bojimo, pravimo zastavice i znakove od čačkalica i kolaža. A da, sačuvamo i prazne, čvršće kutije od obuće npr, prelepimo ih samolepljivim folijama koje pažljivo izaberemo u tapetarskim radnjama, koje nam posle služe kao kutije za igračke, a i vrlo lepo izgledaju u dečijoj sobi u vedrim bojama naslagane od najveće ka najmanjoj, a i ujedno doprinose redu i organizovanosti kod deteta.

Kako provodiš slobodno vreme sa detetom u Beogradu? (omiljena mesta, aktivnosti...)

Najviše volimo da se šetamo. Usput cesto zastanemo da detaljno objasnimo neku situaciju i sve što vidimo. U torbi uvek imamo neke sitne igračkice, tangram, Uno karte, krede i slično, tako da se igra nastavlja i dok pravimo pauzu za kaficu. Ponekad ponesemo i zrna pasulja u džepovima, što nam je municija, pa se igramo vojnika, bežimo od neprijatelja, skrivajući iza vrata i ćoškova zgrada. Postoji i jedan niski, dugački, neravan zidić nedaleko od nas, te su to važne i teške prepreke za sticanje spretnosti i što ih više puta prođemo bivamo spretniji. Blizu nam je Tasmajdan, a Nikola posebno voli da se igra na spravama za vežbanje. A kada idemo u Botaničku baštu, uvek spremimo nesto za mini piknik. Trudimo se i da što češće odemo na kulturne sadržaje. Kada je lepo vreme iznajmimo bicikl sa korpom ili rikšom na 25.maju, gde započinjemo našu standardnu rutu do Ade Ciganlije i nazad, posebno se zaustavljajuci, da svaki put, iznova osmotrimo napuštene, oronule brodove i razjasnimo zašto je to tako, a da se divimo mostovima. Volimo Avalu i Košutnjak, naročito u jesenjim bojama, ili sa prvim zracima sunca u proleće. Uživam da sa Nikolom idem na pijacu. Odlazimo i na gradske bazene. A u svemu ovome još više uživamo u društvu.

Da li se tvoj lični stil promenio od kad si postala majka?

Moj lični stil, koji oduvek bio klasika sa iskoracima u boji i aksesoarima, se nije mnogo promenio. I dalje je isti, s tim što sada, pored toga što neka stvar treba da mi se dopadne, mora da ima i praktičnost. Npr, da haljina nije kratka zbog saginjanja kad sam sa detetom. Takođe biram udobniju obuću, jer ako ste na proslavi sa detetom čitavog dana najmanje što želim je da mi nešto smeta u takvim trenucima. I najvažnije od svega, postala sam ekonomičnija: ne kupujem više sve što mi se dopadne, ne odlazim u besciljne šopinge, već samo po potrebi. Zapravo kao i za dete, kada neku stvar preraste ili se pohaba, ili sezonski. Naravno, uvek naiđemo na neki komad koji nas obori s’ nogu, pa i ako je skuplji, možete da ga priuštite jer više ne "bacate" novac na nepotrebne stvari, i kada je garderoba u pitanju, a i kozmetika i stvari za kuću.

Šta te je najviše iznenadilo u vezi sa majčinstvom? Od koga si dobila najbolji savet i koji?

Najveće iznenađenje mi je ta lakoća življenja sa dolaskom deteta u naše živote, kako odjednom sve tričave stvari oko kojih smo se nervirali i na koje smo gubili vreme postaju nevažne. Dimenzije života kroz majčinstvo dobile su smisao. Osećanja su postala dublja i izraženija, jače se voli. Sve u životu postaje jasnije, jednostavnije i svakim danom se budite sa osećanjem radosti življenja, iako često jedva čekamo da se taj isti dan što pre završi.  Ali to su slatke muke.
Uvek svakoga saslušam ali postupam prema ličnom osećaju i sopstvenom instinktu. Iako sam relativno mlada, imam 35 godina, nekako sam starog kova, i jako poštujem savete starijih osoba, te sam najbolji savet i dobila od jedne babice u penziji koja nas je posetila odmah po rođenju deteta. A to je da treba da pratimo svoje dete i tako postupamo u njihovom odgajanju. I zaista sam tako radila, ne zato što mislim da je sve drugo pogrešno, već zato što sam i sama tako osećala. A tako su i nas nekada naši roditelji odgajali.

Koji bi ti savet dala trudnicama koje upravo treba da se porode?

Da ne brinu unapred. Porođaj mora da se desi, na ovaj ili onaj način, a najvažnije je da uvek, na kraju svakoj od nas bude sve kako treba. Tako i kasnije, kada dođe dete u život, za sve postoji rešenje, samo na ovaj ili onaj način, i da će najbolje znati šta treba da rade slušajući svoje srce. Da sa partnerom budu u još većoj ljubavi, budu brižni i da u novonastaloj svakodnevici sa novim članom u kući nađu više vremena jedno za drugo, a zajednički da brinu o odgajanju deteta. Dete i bračne obaveze ne isključuju jedno drugo, već baš naprotiv.

Koliko je teško pokrenuti sopstveni biznis?

Nije toliko teško pokrenuti biznis koliko je teško prepoznati taj momenat rađanja ideje i usuditi se, pokrenuti se. Takođe, teško je, ali ne i preteško, u drugoj fazi, kada je mnogo toga započeto i sve polako poprima oblik ali još nije u potpunosti spremno. Fali još malo ovde, još malo onoga, a sve mora da se sačeka, te zapadnete u mali, kratki pesimizam. Međutim ubrzo se sklopi jedna puzla, pa i druga, vraća se optimizam polako, za njom i treća i i tada počinje pravi rad. Tada već sve znate.

Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Budimo se oko 7h. Igranje i doručak, pa Nikolu vodim u vrtić. Iz vrtića ga preuzimam oko 15h, te do tada gledam da završim sve poslovne obaveze koje se odnose na rad na računarau i rad van kancelarije (sastanci i slično). S obzirom da je nama preduzetnicima privatni i poslovni život gotovo isto, ostane i nakon toga da se obave neki poslovni razgovori, da se obiđe prodajno mesto, nešto što dete apsolutno ne ometa. Gledam da svakog dana imam barem jedan, dva obavljena zadatka, najbolje i više. Ta satisfakcija obavljenog je ravna čaroliji u nama (smeh). Najunosniji i najlepši deo dana je vreme provedeno sa detetom, te ga koristimo kako najviše volimo.

Kakav bi savet dala mamama koje žele da otpočnu svoj kreativni biznis?

Just do it! Korak po korak. Na kraju sve ispadne dobro. Verujte u sebe.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fantastične magnetne pločice za decu

Sasvim slučajno, putem Facebook-a, otkrila sam MagNet pločice za decu i odmah sam odlučila da ih poručim za Andreja jer mi je delovalo kao nešto što bi mu se moglo dopasti. U pitanju su magnetne pločice od kojih možete praviti različite oblike, a možete ih poručiti zajedno sa magnetnom tablom ili bez nje ukoliko želite da magnetiće slažete na nekom drugom mestu koje je pogodno za kačenje magneta.

Bila sam potpuno u pravu - Andrej se oduševio! To veče se 4 sata neprekidno igrao sa pločicama i jedva je otišao na spavanje, a ujutru je odmah poželeo da pravi još figurica.

U pitanju je proizvod iza koga stoji naš čovek, Boris Haravan i njegova firma Shape & Share. Utoliko bolje, jer obožavam da kupujem stvari koje su osmislili neki kreativni i vredni ljudi iz naše zemlje.

Proizvod mozete poručiti direktno od Borisa, putem telefona: 064/9795002 ili putem njegovog Facebook profila.

 

Miris iz snova

Mesec dana me nije bilo! Uh! A kao juče da sam napisala poslednji post. Dani lete, ja ne mogu da verujem da će uskoro Nova godina...wow...

Uglavnom, otkrila sam savršen novi parfem!!! Ladies, ovo je jedan čaroban miris! Otkrila sam ga sasvim slučajno u Zagrebu tokom jednog poslovnog puta i potpuno sam opčinjena. U pitanju je parfem This is her francuske modne kuće Zadig & Voltaire

Zadig & Voltaire već duže vreme pratim na instagramu i obožavam taj stil. Znala sam da su izbacili parfem, ali ga kod nas nema, tako da sam se oduševila kada sam ga ugledala u jednoj parfimeriji u Zagrebu. A kad sam ga pomirisala....aaaah! Fenomenalan! Miris asocira na nešto čisto i osvežavajuće, a ako bih se izrazila poetski rekla bih da me asocira na neku divnu, letnju noć i onaj momenat kada se šetate pored mora i povremeno vas zapahne divni, topli letnji vetrić. No, super mi se uklapa i u ove jesenje dane, baš zato što ima tu notu toplog i onda imam utisak da me greje i nekako automatski ulepša i najtmurniji jesenji dan.

 

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Čarobno novo mesto za decu

Andrej je opčinjen morskim svetom! Obožava sve u vezi sa morima i okeanima, fasciniran je ajkulama, kitovima i džinovskim lignjama i zainteresovan je da uvek saznaje nove i nove stvari. Nije ni čudo, jer, i ja sam luda za morem, a da ne pričamo o tome da mi je ceo život omiljeni crtani Mala sirena :-) ;-)

Upravo zbog toga bila sam oduševljena kada sam saznala da u Beogradu postoji mesto koje se zove "Javni akvarijum i tropikarijum"! Mesto je otvorila grupa entuzijsta sa željom da sve zainteresovane, a posebno decu, upoznaju sa lepotama ovog sveta, pa tako tamo možete videti razne ribice, zmije, pacove, iguane, ptice i mnogo toga drugog. Ako je vaše dete volelo crtać Dory, oduševiće se kad vidi pravu "Dory" :-) A i Nemo je tu! :-)

Ulaz je besplatan, ali s obzirom na to da se ovo mesto izdržava od donacija, poželjno je ostaviti koliko možete (preporuka je 200 dinara za odrasle i 100 za decu, ali nije obavezno).

Osim toga, mesto ima i biskopsku salu, a u planu su i brojne radionice za decu.

Adresa je Milenka Vesnica 3. Radno vreme je, radnim danima od 12 do 20h, a vikendom od 9 do 16h.

Definitivno vam preporučujem ovo mesto - Andrej je bio oduševljen, a i ja zajedno s njim! (možda, samo možda, sam jednom i ciknula od sreće i to kad sam ugledala OVU ribicu!) :-)

Ako zelite da ih pratite Javni akvarijum i tropikarijum na Facebook-u, OVDE je njihova stranica.

p.s. Hvala MamaJo za preporuku! :-)

Vilinska vrata

Ako vaše dete voli vile, evo onda jedne jako simpatične ideje - vilinska vrata!

Vilinska vrata možete napraviti sami, a možete ih i kupiti gotova, kod nas ili online i zatim ih postaviti u bilo koji deo detetove sobe ili vaseg stana, a onda zajedno sa vašom devojčicom ili dečakom pustiti mašti na volju :-)

via Cup of Jo photo: Alpha Smoot for Cup of Jo apartment: Heather Palmieri

via Cup of Jo

photo: Alpha Smoot for Cup of Jo

apartment: Heather Palmieri

Here's The Thing

Moram da priznam da sam u poslednje vreme opsednuta podcastima! Em što slušam zanimljiv sadržaj, em što mogu u isto vreme da radim još nešto, što je sjajno kada ste busy mama :-)

Trenutno sam navučena na fantastičan podcast "Here's The Thing" koji vodi Alec Baldwin. Specijalnu ljubav prema ovom glumcu nasledila sam od moje mame koja ga obožava i sa kojom sam kao klinka gledala simpatičan film "Čovek za ženidbu" (The Marrying Man), tako da sam se obradovala kada sam otkrila ovaj njegov projekat.

Dva puta mesečno, Alec dovodi u goste poznate ličnosti i intervjuiše ih, i na jedan vrlo spontan, nepretenciozan, duhovit i rekla bih, topao, način, slušaocima približava sagovornika.

Ako ste željni dobrog sadržaja, onda vam definitivno preporučujem ovaj podcast! Ja sam trenutno u fazi slušanja svih epizoda od početka, a od ovoga što sam do sada poslušala neki od mojih favorita su Sarah Jessica Parker, Dustin Hoffman, Thom Yorke, Lena Dunham, i drugi. Zaista, svaki intervju je dobar na svoj način jer Alec to radi maestralno, gosti se opuste u njegovom društvu i onda priča teče sama od sebe...

photo source: www.wnyc.org

photo source: www.wnyc.org

Super mama: Catherine F. Simon, Amerikanka u Beogradu

Pre izvesnog vremena posredstvom Facebook-a otkrila sam Rock Star VA i cela priča mi se odmah dopala. U pitanju je firma koja se, u najkraćim crtama, bavi „koučingom“ i to posebno u vezi sa profesionalnim razvojem. U situacijama kada vam se čini da stojite u mestu, da imate potrebne kvalifikacije, ali ne uspevate da nađete posao ili želite da pokrenete sopstveni posao, Rock Star VA je tu da vam da „vetar u leđa“ kako biste postigli svoj maksimum i ostvarili ono što ste oduvek želeli, kada je u pitanju vaša karijera.

Iza Rock Star VA stoji jedna simpatična Amerikanka, Catherine F. Simon, koja je već izvesno vreme i prava Beograđanka jer u našem gradu živi sa sinovima Markom (3), Nikolom (5) i Lukom (7) nad kojima deli starateljstvo sa svojim bivšim suprugom koji je iz Beograda.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

Catherine u Beogradu radi za Namics, vodeću švajcarsku web agenciju. U okviru ove kompanije zadužena je za brigu o zaposelnima, odnose između beogradske kancelarije i kancelarija u Švajcarskoj i Nemačkoj, za odnose s javnošću i regrutovanje kadrova. Sa druge strane, ova uspešna žena bavi se koučingom preduzetnika u okviru svoje firme Rock Star VA, koju sam na početku pomenula.

1. Reci nam više o Rock Star VA. Kako se rodila ideja o tome?

Rock Star VA sam osnovala 2014. godine. U to vreme radila sam kao virtuelni asistent za neke američke kompanije i to odavde, iz Beograda. Dosta ljudi je pokazalo interesovanje za to što radim i ja sam polako počela da prenosim znanje prijateljima i ohrabrujem ih da i sami započnu karijeru u toj oblasti. Držim online kurseve, a takođe vodim i privatne, intenzivne grupne koučing programe. Volim da motivišem ljude i zatim ih vidim kako ostvaruju svoje snove i konačno veruju u sebe, iako im se u početku to činilo nemogućim.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

2. Poreklom si iz Njujorka, ali već duže vreme živiš u Evropi. Zašto si odlučila da napustiš Ameriku? Da li ti je promena teško pala?

Šest godina sam studirala u Italiji i mogu da kažem da me je Evropa oduvek privlačila. Osim toga, bila sam udata za Srbina i smatrala sam da je dobro za decu da odrastaju i žive blizu njegove porodice. Njegovoj porodici bi bilo komplikovano da stalno putuju u SAD, dok mojoj porodici to nije problem jer im nisu potrebne vize, niti postoje druge prepreke, pa mi je to delovalo kao najispravnija odluka.

3. Nakon što si živela u više evropskih zemalja, sada živiš u Beogradu. Kako se osećaš u ovom gradu i da li bi ga mogla nazvati svojim domom?

Volim da živim u Beogradu, posebno zbog načina na koji društvo tretira decu. Imam utisak da mi ceo grad pruža podršku u odgajanju dece! Ljudi me zaustavljaju na ulici da mi kažu koliko sam blagoslovena što imam troje dece, pomažu mi u autobusima i tramvajima, dozvoljavaju mojoj deci da se „blesave“ u restoranima, propuštaju me preko reda u bankama i prodavnicama...Ništa od toga se ne dešava u Americi ili u drugim zemljama u kojima sam bila. Ovo mnogo znači, posebno kada se dosta toga dešava u vašem životu – lepo je kada ne osećate neki dodatni pritisak, već dobijate od ljudi puno podrške.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

4. Kao majka troje dece, šta bi rekla da je najveća razlika između načina vaspitanja dece u Srbiji i Americi?

U Americi, u delu odakle potičem, rekla bih da su ustaljeni red i rutina veoma važni, kao i zdrav način ishrane. Govorim samo o delu Amerike odakle sam, tako da se to ne odnosi na celu zemlju. Deca odlaze na spavanje do 19:30, tako da ostatak večeri pripada vama i vašem partneru. Bilo da ostajete kod kuće i uživate u zajedničkim aktivnostima ili unajmite bejbisiterku da biste izašli – stvar je u tome da se vaš život ne vrti samo oko dece. Sa druge strane, primetila sam da ovde ljudi često dopuštaju deci da im „diktiraju“ živote i stavljaju sebe i svoje potrebe totalno u drugi plan – i to je nešto sa čime se uopšte ne slažem! Vidim da ovde deca često uveče ostaju budna dokle god to žele i primećujem odsustvo bilo kakve strukture ili rutine. Ovo se često negativno odražava na vas kao roditelja i na vaš odnos sa partnerom. Smatram da je potrebno da se staramo o sebi kako bismo mogli da budemo i dobri roditelji i dobar primer svojoj deci.

5. Da li je, po tvom mišljenju, Beograd prilagođen deci i šta voliš sa svojom decom da radiš u ovom gradu?

Mislim da je generealno Beograd prilično prilagođen deci. Dopadaju mi se igraonice kojih ima svuda po centru grada i gde se uvek dešava nešto zanimljivo. Volim da vodim decu u Muzej nauke i tehnologije na Dorćolu u okviru koga postoji deo za decu, kao i u igraonicu Kliker i Muzej automobila u Ulici Majke Jevrosime. Osim toga, svake nedelje idemo i u biblioteku pri Američkom kutku u Domu omladine da prelistamo knjige i igramo se.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

6. Da li postoje neke stvari u vezi sa vaspitanjem dece koje si usvojila u Srbiji, a koje nikad ne bi radila u Americi?

Da – puštam ih da odmah piju sokove i jedu čokoladu koje gosti donesu (smeh).

7. Da li se tvoje poimanje estetike promenilo od kad si postala majka?

Ne, mislim da nije. Moda me je oduvek zanimala i to se ni nakon tri deteta nije promenilo.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

8. Šta je najbolje u vezi sa majčinstvom, a šta je ono što te čini anksioznom?

Najbolje je to što sam u mogućnosti da gledam kako moja deca postaju nezavisni, srećni i dobri ljudi. Dopada mi se i što mogu da budem deo njihovog sveta radoznolosti i životnog entuzijazma. Pomalo me čini anksioznom to što imam utisak da ih ne vodim dovoljno na neke vanškolske aktivnosti, ali to je uglavnom zato što sve takve stvari u Beogradu uglavnom počinju dosta kasno, a to bi poremetilo našu rutinu pred odlazak na spavanje.

9. Na koji način te inspirišu tvoja deca?

Moja deca me svakodnevno inspirišu time koliko se staraju i vole jedno drugo, svoje prijatelje i mene.

10. Da li imaš neke kreativne rituale sa svojom decom?

Volimo da kuvamo zajedno i da pravimo plastelin. Takođe, volimo da zajedno slušamo muziku i da plešemo.

11. Da li se tvoj lični stil promenio od kad si postala majka?

Sada više kupujem jednostavniju odeću – haljine i druge odevne predmete koji se ne gužvaju i koje je lako oprati kad se zaprljaju, a takođe su dovoljno dobri da izgledate koliko-toliko sređeno.

12. Koja su tvoja omiljena mesta za izlazak u Beogradu?

Volim da idem na džez koncerte, a takođe mi se jako dopadaju mesta u Cetinjskoj.

13. Šta bi savetovala mamama koje žele da započnu sopstveni biznis?

Verujte u sebe, postavite lične ciljeve, i odredite stvari koje su vam bitne i oko kojih nema pregovora, a zatim posegnite za zvezdama. Takođe posetite rockstar-va.com i pogledajte kakve programe imamo, možda vam možemo pomoći (smeh).

photo: Studio B

photo: Studio B

photo: Happy TV

photo: Happy TV

photo: Gloria

photo: Gloria

photo: N1

photo: N1

Hvala Catherine!

p.s For those interested in reading this in English, please click HERE.

 

 

 

Polazak u vrtić / nekoliko saveta

Andrej je u vrtić krenuo sa dve godine i devet meseci. Do tada su ga čuvale bake i deke, naizmenično, jedan dan jedni, drugi dan drugi. Bake i deke, uključujući i prabaku (moju baku), su nam suvo zlato i ja ne znam kako se snalaze ljudi koji nemaju bake i deke koji mogu da čuvaju unučiće. Uglavnom, Andrej se nauživao sa bakama, dekama i prabakom, kao pravi mali princ. Svako jutro kad smo ga dovozili, bake i deke su prvo prostirale crveni tepih :-), a zatim su dolazili sati maženja, uživanja, učenja i činjenja. I moji roditelji i baka i suprugovi roditelju su divni ljudi, nežni, pažljivi i puni ljubavi i ja sam najsrećnija kada ih gledam kako se raduju našoj deci, svojim unučićima.

No, septembra 2014. došlo je vreme i za Andrejev polazak u vrtić! S jedne strane bila sam jako pozitivno uzbuđena i baš sam se radovala novom poglavlju u našim životima, dok sam s druge strane bila uplašena kako će to sve da bude i kako ću ja sada potpuno nepoznatim ljudima da ostavim nešto najvrednije na svetu.

Tog prvog dana vrtića, svečano smo se obukli i stavili na leđa mali ranac. Uh, moja mala beba mi je odjednom delovala kao veliki bata :-) Stigli smo do vrtića i stepenicama se popeli do prostorije u kojoj ce biti Andrejeva grupa. Mislim da mi srce nikad nije tako lupalo. Ali, nisam dozvolila da Andrej vidi bilo šta na mom licu osim osmeha. Na vratima su nas dočekale divne, nasmejane vaspitačice i Andrej je ušao. Nije plakao, baš je bio radoznao i želeo je da uđe u sobicu i vidi šta ima i šta se dešava. Naravno, dugo pre polaska smo mu objašnjavali šta je vrtić, kako će on tamo biti bez mame i tate, ali sa vaspitačicama i drugarima i kako ćemo mi kasnije doći po njega kad se izigra. Vaspitačici sam izdiktirala broj mobilnog, "za svaki slučaj", i otišla. Naravno, čim sam izašla krenule su mi suze. Sela sam u obližnji kafić da popijem kafu i nekako sačekam da prođe sat vremena koliko sam se dogovorila sa vaspitačicom da ostane.

Andrej, prvi dan vrtića

Andrej, prvi dan vrtića

Ušla sam baš i trenutku kad je hteo da zaplače, tako da možemo da kažemo da prvi dan vrtića nije plakao i da je sve prošlo super! :-)

Ali, avaj! Drugi dan je bilo katastrofa. Nije hteo da ide, jedva je ušao, plakao je na sav glas i vaspitačica ga je uzela u naručje i meni rekla da odem, da će biti sve ok. Čim su se vrata zatvorila i meni su krenule suze. Kako mogu biti ovako grozna majka i terati dete da ostaje tamo gde mu se ne ostaje??!! Kada sam zašla iza jednog stuba, zamolila sam tetkicu koja je tuda prolazila da ode da pogleda da li Andrej plače. Objasnila sam joj kako izgleda i šta ima obučeno. Vratila se posle minut i rekla mi da ne plače, ali da jeca. Uhhhh.

Opet sam sela u isti kafić i čekala da prođe sat vremena. Sad mi je bilo mnogo teško, znala sam da je uznemiren. Pomisao na to da on sada pati i da se pita da li će mama opet ikada doći (što ih najviše muči u vrtiću u ovom uzrastu) mi je bila nepodnošljva.

Nekako je prošlo tih sat vremena i ja sam jurnula po njega. Kada sam ušla u učionicu dosta dece je plakalo okupljeno oko vaspitačice, a ona je jednu devojčicu držala u naručju, a sa ostalima razgovarala i tešila ih. Ugledala sam mog mališana, oči su mu bile skroz crvene od plača. Kada sam ga pozvala, prišao je i rekao: "Ovo je mnogo teško!". U tom trenutku, srce mi se razbilo na milion sitnih parčića.

Ceo taj dan razmišljala sam da odustanemo od vrtića, da nastave da ga čuvaju bake i deke. No, ipak, nakon razgovora sa svojim prijateljima čija su deca već izvesno vreme išla u vrtić, shvatila sam da ne treba da odustajemo, da je tako samo na početku, a da kasnije trčeći ulaze u zgradu.

I tako, eto, dve godine kasnije, pravo je uživanje gledati ga kako opušteno ulazi i kako mu drugari i drugarice trče u susret i grle ga. Njegovo privikavanje trajalo je dobrih devet meseci, od septembra do maja. Nije bilo većih problema, lako se privikao na kolektiv, ali je tih devet meseci svako jutro plakao na rastanku i uvek mi je bilo teško da ga ostavim. Da ne pričamo o tome da je malo-malo bio bolestan, kao i da je bio najmlađi u grupi što u tom uzrastu nije lako, jer je velika razlika između dece koja imaju tri i četiri godine, a on je u grupi imao nekoliko mališana koji su skoro celu godinu bili stariji od njega. Ali, dobro, stigao je maj, devet meseci nakon polaska i sve je to nekako nestalo, "kao rukom odneto". Odjednom su počeli pozivi na rođendane, deca su bila manje bolesna, ulazio je veseo i raspoložen.

Moj bata je sad već veliko i iskusno vrtićko dete :-). Ulazi samouvereno i pronašao je svoje mesto u toj grupici i drugare i drugarice sa kojima voli da se druži.

Andrej, zimus

Andrej, zimus

Na početku treće Andrejeve godine u vrtiću, podeliću sa vama nekoliko stvarčica koje vama i vašem detencetu mogu pomoći prilikom polaska u vrtić, pa bacite pogled ako ste zainteresovani:

1. Neka dete za početak vodi samo jedan roditelj. Mi smo silno želeli da idemo oboje, ali dobili smo i mi od nekog ovakav savet i iz ove perspektive mogu da kažem da je bolje ukoliko ide samo jedan roditelj. Opraštanje će ići brže i biće kraće, a to je u interesu deteta. Osim toga, dete neće biti u prilici da trči uplakano od jednog do drugog roditelja (a nema deteta koje neće plakati). Osim toga, koliko god se radovali polasku u vrtić, momenat u kome vi ostavljate dete može biti zaista šokantan i ukoliko idu oba roditelja, može se desiti da se jedno pokoleba i da ne želi da ostavi dete. A to, opet ponavljam, nije u interesu deteta u tom trenutku. Zato, jedan roditelj i stisnuti zube.

2. Osmislite neki ritual sa svojim detetom, nešto što će mu uliti sigurnost i pokazati mu da mislite na njega i tokom dana, dok je u vrtiću. Ja bih ga poljubila ispod kosice u vrat (tad je imao dugu kosu) i rekla bih mu da je to "mamino mesto" i da će taj poljubac tu da mu stoji ceo dan i da mama jedva čeka da ga ponovo vidi

3. Dajte mu da ponese neki predmet sa sobom, nešto što sme da unese. Ja sam mu jednom dala maramicu jer je plakao, pa da ima da se obriše, i vremenom nam je to preraslo u neki ritual, gde sam mu svako jutro u džepić ili rukicu stavljala marimicu. Ako bih zaboravila, on me je podsećao :-). Čak i posle, kada je prestao da plače prilikom dolaženja, voleo je da mu dam maramicu. Naravno, on to posle tokom dana baci ili izgubi, ali u tom trenutku dok ulazi i na samom početku dana, verovatno mu je to predstavljalo neki produžetak mog prisustva i utehu. Umesto maramice, možete, recimo, da date detetu neku narukvicu koju će moći da nosi na rukici i koja će ga tokom dana podsećati na mamu (ili tatu).

4. Verovatno ćete odmah saznati ko živi tu u vašem kraju i koja deca se igraju na istom igralištu kao i vaše. Idealno je povezati ih malo i van vrtića jer će im onda biti lakše u vrtiću jer se znaju i iz druge "priče", pa se neće osećati usamljeno. Mi imamo jednu takvu divnu drugaricu Dinu, sa kojom se Andrej združio i van vrtića. Primetila sam da je mnogo rađe počeo da odlazi u vrtić kada se druženje sa Dinom intenziviralo i van vrtića.

Andrej i Dina, septembar 2015. Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Andrej i Dina, septembar 2015.

Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Andrej i Dina, septembar 2015. Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Andrej i Dina, septembar 2015.

Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Nadam se da će vam ovo bar malo pomoći! Takođe, volela bih da u komentarima čujem i iskustva drugih roditelja u vezi sa polaskom u vrtić - ako imate neke savete, podelite ih sa nama!

Srećan polazak u vrtić!

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Duga u tanjiriću :-)

Evo jedne slatke igrice za vašeg mališana i vas. Jako je jednostavno i brzo se radi, tako da je posebno pogodno za one trenutke kada mališane nakon celog dana akcije savlada dosada jer žele "još nešto da rade" pred spavanje. Ili bilo kada, kada želite da zaposlite njihove male prstiće i vidite osmeh oduševljenja na njihovom licu :-).

Ono što je potrebno jeste kesica Skittles bombonica (verujem da mogu i M&M's, ali u videu na osnovu koga smo ovo pravili koriste Skittles, pa sam ih zato i ja kupila.).

Dakle, na čvrstu, ravnu podlogu stavite jedan beli tanjir koji nije skroz ravan. Zatim, Skittles prospete na drugi tanjir ili u činiju kakao bi detetu bilo lako da ih uzima. Detetu potom objasnite da stavlja jednu po jednu bombonicu jednu do druge sa malim razmakom i to da ih stavlja na onaj blago zakošeni deo tanjira. Zatim, napunite neki sud toplom vodom i date detetu da polako sipa vodu preko Skittles bombona. Onda malo sačekate i duga je tu! :-)

Photo credit all photos: prince 'n' soul

Photo credit all photos: prince 'n' soul

Originalni video pogledajte OVDE.

Uživajte! :-)