Vilinska vrata

Ako vaše dete voli vile, evo onda jedne jako simpatične ideje - vilinska vrata!

Vilinska vrata možete napraviti sami, a možete ih i kupiti gotova i zatim ih postaviti u bilo koji deo detetove sobe ili vaseg stana, a onda zajedno sa vašom devojčicom ili dečakom pustiti mašti na volju :-)

via Cup of Jo photo: Alpha Smoot for Cup of Jo apartment: Heather Palmieri

via Cup of Jo

photo: Alpha Smoot for Cup of Jo

apartment: Heather Palmieri

Here's The Thing

Moram da priznam da sam u poslednje vreme opsednuta podcastima! Em što slušam zanimljiv sadržaj, em što mogu u isto vreme da radim još nešto, što je sjajno kada ste busy mama :-)

Trenutno sam navučena na fantastičan podcast "Here's The Thing" koji vodi Alec Baldwin. Specijalnu ljubav prema ovom glumcu nasledila sam od moje mame koja ga obožava i sa kojom sam kao klinka gledala simpatičan film "Čovek za ženidbu" (The Marrying Man), tako da sam se obradovala kada sam otkrila ovaj njegov projekat.

Dva puta mesečno, Alec dovodi u goste poznate ličnosti i intervjuiše ih, i na jedan vrlo spontan, nepretenciozan, duhovit i rekla bih, topao, način, slušaocima približava sagovornika.

Ako ste željni dobrog sadržaja, onda vam definitivno preporučujem ovaj podcast! Ja sam trenutno u fazi slušanja svih epizoda od početka, a od ovoga što sam do sada poslušala neki od mojih favorita su Sarah Jessica Parker, Dustin Hoffman, Thom Yorke, Lena Dunham, i drugi. Zaista, svaki intervju je dobar na svoj način jer Alec to radi maestralno, gosti se opuste u njegovom društvu i onda priča teče sama od sebe...

photo source: www.wnyc.org

photo source: www.wnyc.org

Super mama: Catherine F. Simon, Amerikanka u Beogradu

Pre izvesnog vremena posredstvom Facebook-a otkrila sam Rock Star VA i cela priča mi se odmah dopala. U pitanju je firma koja se, u najkraćim crtama, bavi „koučingom“ i to posebno u vezi sa profesionalnim razvojem. U situacijama kada vam se čini da stojite u mestu, da imate potrebne kvalifikacije, ali ne uspevate da nađete posao ili želite da pokrenete sopstveni posao, Rock Star VA je tu da vam da „vetar u leđa“ kako biste postigli svoj maksimum i ostvarili ono što ste oduvek želeli, kada je u pitanju vaša karijera.

Iza Rock Star VA stoji jedna simpatična Amerikanka, Catherine F. Simon, koja je već izvesno vreme i prava Beograđanka jer u našem gradu živi sa sinovima Markom (3), Nikolom (5) i Lukom (7) nad kojima deli starateljstvo sa svojim bivšim suprugom koji je iz Beograda.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

Catherine u Beogradu radi za Namics, vodeću švajcarsku web agenciju. U okviru ove kompanije zadužena je za brigu o zaposelnima, odnose između beogradske kancelarije i kancelarija u Švajcarskoj i Nemačkoj, za odnose s javnošću i regrutovanje kadrova. Sa druge strane, ova uspešna žena bavi se koučingom preduzetnika u okviru svoje firme Rock Star VA, koju sam na početku pomenula.

1. Reci nam više o Rock Star VA. Kako se rodila ideja o tome?

Rock Star VA sam osnovala 2014. godine. U to vreme radila sam kao virtuelni asistent za neke američke kompanije i to odavde, iz Beograda. Dosta ljudi je pokazalo interesovanje za to što radim i ja sam polako počela da prenosim znanje prijateljima i ohrabrujem ih da i sami započnu karijeru u toj oblasti. Držim online kurseve, a takođe vodim i privatne, intenzivne grupne koučing programe. Volim da motivišem ljude i zatim ih vidim kako ostvaruju svoje snove i konačno veruju u sebe, iako im se u početku to činilo nemogućim.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

2. Poreklom si iz Njujorka, ali već duže vreme živiš u Evropi. Zašto si odlučila da napustiš Ameriku? Da li ti je promena teško pala?

Šest godina sam studirala u Italiji i mogu da kažem da me je Evropa oduvek privlačila. Osim toga, bila sam udata za Srbina i smatrala sam da je dobro za decu da odrastaju i žive blizu njegove porodice. Njegovoj porodici bi bilo komplikovano da stalno putuju u SAD, dok mojoj porodici to nije problem jer im nisu potrebne vize, niti postoje druge prepreke, pa mi je to delovalo kao najispravnija odluka.

3. Nakon što si živela u više evropskih zemalja, sada živiš u Beogradu. Kako se osećaš u ovom gradu i da li bi ga mogla nazvati svojim domom?

Volim da živim u Beogradu, posebno zbog načina na koji društvo tretira decu. Imam utisak da mi ceo grad pruža podršku u odgajanju dece! Ljudi me zaustavljaju na ulici da mi kažu koliko sam blagoslovena što imam troje dece, pomažu mi u autobusima i tramvajima, dozvoljavaju mojoj deci da se „blesave“ u restoranima, propuštaju me preko reda u bankama i prodavnicama...Ništa od toga se ne dešava u Americi ili u drugim zemljama u kojima sam bila. Ovo mnogo znači, posebno kada se dosta toga dešava u vašem životu – lepo je kada ne osećate neki dodatni pritisak, već dobijate od ljudi puno podrške.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

4. Kao majka troje dece, šta bi rekla da je najveća razlika između načina vaspitanja dece u Srbiji i Americi?

U Americi, u delu odakle potičem, rekla bih da su ustaljeni red i rutina veoma važni, kao i zdrav način ishrane. Govorim samo o delu Amerike odakle sam, tako da se to ne odnosi na celu zemlju. Deca odlaze na spavanje do 19:30, tako da ostatak večeri pripada vama i vašem partneru. Bilo da ostajete kod kuće i uživate u zajedničkim aktivnostima ili unajmite bejbisiterku da biste izašli – stvar je u tome da se vaš život ne vrti samo oko dece. Sa druge strane, primetila sam da ovde ljudi često dopuštaju deci da im „diktiraju“ živote i stavljaju sebe i svoje potrebe totalno u drugi plan – i to je nešto sa čime se uopšte ne slažem! Vidim da ovde deca često uveče ostaju budna dokle god to žele i primećujem odsustvo bilo kakve strukture ili rutine. Ovo se često negativno odražava na vas kao roditelja i na vaš odnos sa partnerom. Smatram da je potrebno da se staramo o sebi kako bismo mogli da budemo i dobri roditelji i dobar primer svojoj deci.

5. Da li je, po tvom mišljenju, Beograd prilagođen deci i šta voliš sa svojom decom da radiš u ovom gradu?

Mislim da je generealno Beograd prilično prilagođen deci. Dopadaju mi se igraonice kojih ima svuda po centru grada i gde se uvek dešava nešto zanimljivo. Volim da vodim decu u Muzej nauke i tehnologije na Dorćolu u okviru koga postoji deo za decu, kao i u igraonicu Kliker i Muzej automobila u Ulici Majke Jevrosime. Osim toga, svake nedelje idemo i u biblioteku pri Američkom kutku u Domu omladine da prelistamo knjige i igramo se.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

6. Da li postoje neke stvari u vezi sa vaspitanjem dece koje si usvojila u Srbiji, a koje nikad ne bi radila u Americi?

Da – puštam ih da odmah piju sokove i jedu čokoladu koje gosti donesu (smeh).

7. Da li se tvoje poimanje estetike promenilo od kad si postala majka?

Ne, mislim da nije. Moda me je oduvek zanimala i to se ni nakon tri deteta nije promenilo.

photo: privatna arhiva

photo: privatna arhiva

8. Šta je najbolje u vezi sa majčinstvom, a šta je ono što te čini anksioznom?

Najbolje je to što sam u mogućnosti da gledam kako moja deca postaju nezavisni, srećni i dobri ljudi. Dopada mi se i što mogu da budem deo njihovog sveta radoznolosti i životnog entuzijazma. Pomalo me čini anksioznom to što imam utisak da ih ne vodim dovoljno na neke vanškolske aktivnosti, ali to je uglavnom zato što sve takve stvari u Beogradu uglavnom počinju dosta kasno, a to bi poremetilo našu rutinu pred odlazak na spavanje.

9. Na koji način te inspirišu tvoja deca?

Moja deca me svakodnevno inspirišu time koliko se staraju i vole jedno drugo, svoje prijatelje i mene.

10. Da li imaš neke kreativne rituale sa svojom decom?

Volimo da kuvamo zajedno i da pravimo plastelin. Takođe, volimo da zajedno slušamo muziku i da plešemo.

11. Da li se tvoj lični stil promenio od kad si postala majka?

Sada više kupujem jednostavniju odeću – haljine i druge odevne predmete koji se ne gužvaju i koje je lako oprati kad se zaprljaju, a takođe su dovoljno dobri da izgledate koliko-toliko sređeno.

12. Koja su tvoja omiljena mesta za izlazak u Beogradu?

Volim da idem na džez koncerte, a takođe mi se jako dopadaju mesta u Cetinjskoj.

13. Šta bi savetovala mamama koje žele da započnu sopstveni biznis?

Verujte u sebe, postavite lične ciljeve, i odredite stvari koje su vam bitne i oko kojih nema pregovora, a zatim posegnite za zvezdama. Takođe posetite rockstar-va.com i pogledajte kakve programe imamo, možda vam možemo pomoći (smeh).

photo: Studio B

photo: Studio B

photo: Happy TV

photo: Happy TV

photo: Gloria

photo: Gloria

photo: N1

photo: N1

Hvala Catherine!

p.s For those interested in reading this in English, please click HERE.

 

 

 

Polazak u vrtić / nekoliko saveta

Andrej je u vrtić krenuo sa dve godine i devet meseci. Do tada su ga čuvale bake i deke, naizmenično, jedan dan jedni, drugi dan drugi. Bake i deke, uključujući i prabaku (moju baku), su nam suvo zlato i ja ne znam kako se snalaze ljudi koji nemaju bake i deke koji mogu da čuvaju unučiće. Uglavnom, Andrej se nauživao sa bakama, dekama i prabakom, kao pravi mali princ. Svako jutro kad smo ga dovozili, bake i deke su prvo prostirale crveni tepih :-), a zatim su dolazili sati maženja, uživanja, učenja i činjenja. I moji roditelji i baka i suprugovi roditelju su divni ljudi, nežni, pažljivi i puni ljubavi i ja sam najsrećnija kada ih gledam kako se raduju našoj deci, svojim unučićima.

No, septembra 2014. došlo je vreme i za Andrejev polazak u vrtić! S jedne strane bila sam jako pozitivno uzbuđena i baš sam se radovala novom poglavlju u našim životima, dok sam s druge strane bila uplašena kako će to sve da bude i kako ću ja sada potpuno nepoznatim ljudima da ostavim nešto najvrednije na svetu.

Tog prvog dana vrtića, svečano smo se obukli i stavili na leđa mali ranac. Uh, moja mala beba mi je odjednom delovala kao veliki bata :-) Stigli smo do vrtića i stepenicama se popeli do prostorije u kojoj ce biti Andrejeva grupa. Mislim da mi srce nikad nije tako lupalo. Ali, nisam dozvolila da Andrej vidi bilo šta na mom licu osim osmeha. Na vratima su nas dočekale divne, nasmejane vaspitačice i Andrej je ušao. Nije plakao, baš je bio radoznao i želeo je da uđe u sobicu i vidi šta ima i šta se dešava. Naravno, dugo pre polaska smo mu objašnjavali šta je vrtić, kako će on tamo biti bez mame i tate, ali sa vaspitačicama i drugarima i kako ćemo mi kasnije doći po njega kad se izigra. Vaspitačici sam izdiktirala broj mobilnog, "za svaki slučaj", i otišla. Naravno, čim sam izašla krenule su mi suze. Sela sam u obližnji kafić da popijem kafu i nekako sačekam da prođe sat vremena koliko sam se dogovorila sa vaspitačicom da ostane.

Andrej, prvi dan vrtića

Andrej, prvi dan vrtića

Ušla sam baš i trenutku kad je hteo da zaplače, tako da možemo da kažemo da prvi dan vrtića nije plakao i da je sve prošlo super! :-)

Ali, avaj! Drugi dan je bilo katastrofa. Nije hteo da ide, jedva je ušao, plakao je na sav glas i vaspitačica ga je uzela u naručje i meni rekla da odem, da će biti sve ok. Čim su se vrata zatvorila i meni su krenule suze. Kako mogu biti ovako grozna majka i terati dete da ostaje tamo gde mu se ne ostaje??!! Kada sam zašla iza jednog stuba, zamolila sam tetkicu koja je tuda prolazila da ode da pogleda da li Andrej plače. Objasnila sam joj kako izgleda i šta ima obučeno. Vratila se posle minut i rekla mi da ne plače, ali da jeca. Uhhhh.

Opet sam sela u isti kafić i čekala da prođe sat vremena. Sad mi je bilo mnogo teško, znala sam da je uznemiren. Pomisao na to da on sada pati i da se pita da li će mama opet ikada doći (što ih najviše muči u vrtiću u ovom uzrastu) mi je bila nepodnošljva.

Nekako je prošlo tih sat vremena i ja sam jurnula po njega. Kada sam ušla u učionicu dosta dece je plakalo okupljeno oko vaspitačice, a ona je jednu devojčicu držala u naručju, a sa ostalima razgovarala i tešila ih. Ugledala sam mog mališana, oči su mu bile skroz crvene od plača. Kada sam ga pozvala, prišao je i rekao: "Ovo je mnogo teško!". U tom trenutku, srce mi se razbilo na milion sitnih parčića.

Ceo taj dan razmišljala sam da odustanemo od vrtića, da nastave da ga čuvaju bake i deke. No, ipak, nakon razgovora sa svojim prijateljima čija su deca već izvesno vreme išla u vrtić, shvatila sam da ne treba da odustajemo, da je tako samo na početku, a da kasnije trčeći ulaze u zgradu.

I tako, eto, dve godine kasnije, pravo je uživanje gledati ga kako opušteno ulazi i kako mu drugari i drugarice trče u susret i grle ga. Njegovo privikavanje trajalo je dobrih devet meseci, od septembra do maja. Nije bilo većih problema, lako se privikao na kolektiv, ali je tih devet meseci svako jutro plakao na rastanku i uvek mi je bilo teško da ga ostavim. Da ne pričamo o tome da je malo-malo bio bolestan, kao i da je bio najmlađi u grupi što u tom uzrastu nije lako, jer je velika razlika između dece koja imaju tri i četiri godine, a on je u grupi imao nekoliko mališana koji su skoro celu godinu bili stariji od njega. Ali, dobro, stigao je maj, devet meseci nakon polaska i sve je to nekako nestalo, "kao rukom odneto". Odjednom su počeli pozivi na rođendane, deca su bila manje bolesna, ulazio je veseo i raspoložen.

Moj bata je sad već veliko i iskusno vrtićko dete :-). Ulazi samouvereno i pronašao je svoje mesto u toj grupici i drugare i drugarice sa kojima voli da se druži.

Andrej, zimus

Andrej, zimus

Na početku treće Andrejeve godine u vrtiću, podeliću sa vama nekoliko stvarčica koje vama i vašem detencetu mogu pomoći prilikom polaska u vrtić, pa bacite pogled ako ste zainteresovani:

1. Neka dete za početak vodi samo jedan roditelj. Mi smo silno želeli da idemo oboje, ali dobili smo i mi od nekog ovakav savet i iz ove perspektive mogu da kažem da je bolje ukoliko ide samo jedan roditelj. Opraštanje će ići brže i biće kraće, a to je u interesu deteta. Osim toga, dete neće biti u prilici da trči uplakano od jednog do drugog roditelja (a nema deteta koje neće plakati). Osim toga, koliko god se radovali polasku u vrtić, momenat u kome vi ostavljate dete može biti zaista šokantan i ukoliko idu oba roditelja, može se desiti da se jedno pokoleba i da ne želi da ostavi dete. A to, opet ponavljam, nije u interesu deteta u tom trenutku. Zato, jedan roditelj i stisnuti zube.

2. Osmislite neki ritual sa svojim detetom, nešto što će mu uliti sigurnost i pokazati mu da mislite na njega i tokom dana, dok je u vrtiću. Ja bih ga poljubila ispod kosice u vrat (tad je imao dugu kosu) i rekla bih mu da je to "mamino mesto" i da će taj poljubac tu da mu stoji ceo dan i da mama jedva čeka da ga ponovo vidi

3. Dajte mu da ponese neki predmet sa sobom, nešto što sme da unese. Ja sam mu jednom dala maramicu jer je plakao, pa da ima da se obriše, i vremenom nam je to preraslo u neki ritual, gde sam mu svako jutro u džepić ili rukicu stavljala marimicu. Ako bih zaboravila, on me je podsećao :-). Čak i posle, kada je prestao da plače prilikom dolaženja, voleo je da mu dam maramicu. Naravno, on to posle tokom dana baci ili izgubi, ali u tom trenutku dok ulazi i na samom početku dana, verovatno mu je to predstavljalo neki produžetak mog prisustva i utehu. Umesto maramice, možete, recimo, da date detetu neku narukvicu koju će moći da nosi na rukici i koja će ga tokom dana podsećati na mamu (ili tatu).

4. Verovatno ćete odmah saznati ko živi tu u vašem kraju i koja deca se igraju na istom igralištu kao i vaše. Idealno je povezati ih malo i van vrtića jer će im onda biti lakše u vrtiću jer se znaju i iz druge "priče", pa se neće osećati usamljeno. Mi imamo jednu takvu divnu drugaricu Dinu, sa kojom se Andrej združio i van vrtića. Primetila sam da je mnogo rađe počeo da odlazi u vrtić kada se druženje sa Dinom intenziviralo i van vrtića.

Andrej i Dina, septembar 2015. Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Andrej i Dina, septembar 2015.

Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Andrej i Dina, septembar 2015. Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Andrej i Dina, septembar 2015.

Photo credit: Nadežda Strovjanovska

Nadam se da će vam ovo bar malo pomoći! Takođe, volela bih da u komentarima čujem i iskustva drugih roditelja u vezi sa polaskom u vrtić - ako imate neke savete, podelite ih sa nama!

Srećan polazak u vrtić!

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Duga u tanjiriću :-)

Evo jedne slatke igrice za vašeg mališana i vas. Jako je jednostavno i brzo se radi, tako da je posebno pogodno za one trenutke kada mališane nakon celog dana akcije savlada dosada jer žele "još nešto da rade" pred spavanje. Ili bilo kada, kada želite da zaposlite njihove male prstiće i vidite osmeh oduševljenja na njihovom licu :-).

Ono što je potrebno jeste kesica Skittles bombonica (verujem da mogu i M&M's, ali u videu na osnovu koga smo ovo pravili koriste Skittles, pa sam ih zato i ja kupila.).

Dakle, na čvrstu, ravnu podlogu stavite jedan beli tanjir koji nije skroz ravan. Zatim, Skittles prospete na drugi tanjir ili u činiju kakao bi detetu bilo lako da ih uzima. Detetu potom objasnite da stavlja jednu po jednu bombonicu jednu do druge sa malim razmakom i to da ih stavlja na onaj blago zakošeni deo tanjira. Zatim, napunite neki sud toplom vodom i date detetu da polako sipa vodu preko Skittles bombona. Onda malo sačekate i duga je tu! :-)

Photo credit all photos: prince 'n' soul

Photo credit all photos: prince 'n' soul

Originalni video pogledajte OVDE.

Uživajte! :-)

Živi u trenutku

Mislim da mi se oteo blagi krik kad sam ovo ugledala :-). Koliko je ovo jednostavna, a moćna ideja. I puna simbolike!

Sigurno imate nekog bitnog kome biste želeli da ovo poklonite. Pomirenja, venčanja, rođendani, Nova godina, nova ljubav, mama ili tata koji su dobili novu bebu - sve su to idealne prilike da podsetite voljene da treba da žive u trenutku!

Cena "sata" je 99$, a shipping za Srbiju je 20$. Ako poručujete, proverite i kolika je carina jer se sigurno plaća.

Tvorac ove super stvarcice je Micah Davis, a više o kolekciji možete pronaći OVDE i OVDE.

Photo credit all photos: Matters website and Matters Instagram

First seen on: Swiss-Miss

 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Super mama: Sandra Dejanović, dizajnerka tekstila

Sandra Dejanović je simpatična Francuskinja koja sa suprugom Ivanom, koji je po ocu srpskog prekla, poslednjih šest godina živi u San Francisku. U Parizu je napustila posao inženjera i u San Francisku osnovala sopstvenu robnu marku, Happy French Gang, u okviru koje dizajnira stvari od tekstila za dom i decu. Ova kreativna žena je i mama petogodišnjeg Léona koji je rođen u Americi. Iako po dolasku u SAD nije znala gotovo nikog, Sandra je uspela da razvije privatni biznis i napravi mrežu kontakata, pa se nadam da će vam intervju sa njom poslužiti kao inspiracija ukoliko ste na putu da osnujete sopstveni posao ili maštate o tome.

Photo credit: Sarah Hebenstreit via Mother

Photo credit: Sarah Hebenstreit via Mother

Sandra, dobro došla na prince 'n' soul! Za početak, kaži mi kako je nastao brend Happy French Gang?

Dok sam živela u Francuskoj, sedam godina sam radila kao inženjerka. Kada smo se preselili u Ameriku, rešila sam da počnem da se bavim nečim drugim i da pravim nešto sopstvenim rukama. Počela sam tako što sam pozajmila šivaću mašinu od prijateljice i tada je nastao Zipillow. Zipillow se sastoji od četiri jastuka koje možete da zakačite jedan za drugi na nekoliko načina I tako dobijete pomoćni krevet, jastuke za sedenje, podlogu za igru i drugo. Godinu dana kasnije počela sam da dizajniram i bojim tkaninu pastelnim i jarkim bojama. Tako je nastao moj brend, Happy French Gang.

Photo credit: Ana Kamin via California Weekend Magazine

Photo credit: Ana Kamin via California Weekend Magazine

Photo credit: One Kings Lane

Photo credit: One Kings Lane

Kako bi opisala svoj dizajnerski stil?

Modran, opušten, inspirisan plažom.

Preselila si se iz Pariza u San Francisko. Kako sad gledaš na to, da li je San Francisko opravdao očekivanja?

San Francisko je prelep grad, prepun kreativaca i preduzetnika. Dopada nam se ta neka pozitivna energija kojom odiše grad, a osim toga, veoma smo srećni što živimo okruženi prelepom prirodom. U početku nismo imali nikakvih očekivanja, ali sada zaista uživamo u ovom gradu.

S obzirom na to da si majka, šta bi navela kao najveće razlike između francuskog i američkog načina vaspitavanja dece?

Postoji mnogo razlika između francuskog i američkog načina vaspitavanja dece. Postoje i dobre i loše stvari i u jednoj i u drugoj zemlji. Možda je najveća razlika u tome što u Americi bebe često spavaju s roditeljima dok je to u Francuskoj veoma retko. Osim toga, dojenju se pristupa mnogo ozbiljnije ovde u San Francisku nego što je to slučaj u Francuskoj. Ovde žene ponekad doje decu i nekoliko godina! Sa druge strane, primećujem da deca u Americi često imaju mnogo više samopouzdanja.

Photo credit: Sabrina Bot via Mother

Photo credit: Sabrina Bot via Mother

Da li postoji nešto što si usvojila u Americi, kada je u pitanju vaspitavanje dece, a što sigurno ne bi radila u Parizu?

Trenutno ne mogu da se setim nijedne takve stvari. Ali, moram da kažem, s obzirom na to da smo i suprug i ja iz Francuske, dete vaspitavamo na način na koji se to radi u Francuskoj i na koji smo navikli.

U čemu se razlikuju Francuskinje i Amerikanke, kada je stil u pitanju?

To dosta zavisi od mesta u kome živite. Na primer, San Francisko je veoma opušten grad, dok se u Njujorku ljudi više sređuju. Od kako živim u Kaliforniji, ne nosim više klasičnu poslovnu odeću, već su to najčešće jednostavne haljine, poput haljina za plažu. Jedino kada noću izlazim, volim da se obučem svečanije. Ali, kada sam sada, tokom leta, bila u Parizu, shvatila sam da nisam više toliko u toku sa modom, poput mojih prijatelja, Parižana!

Šta je to što, po tvom mišljenju, svaka žena treba da ima u svom ormanu?

Bela majica, jeans, crna haljina i baletanke. To je klasika.

Happy French Gang se bavi proizvodnjom stvari od tekstila. Koja boja je u trendu za tekstile za kuću za sezonu 2016/2017?

To je "Airy Blue" boja.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Da li se tvoje poimanje estetike promenilo od kada si postala majka?

Promenilo se najviše zbog toga što sam se preselila u Kaliforniju, ne toliko zbog toga što sam postala mama.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Šta je najbolje u vezi sa majčinstvom, a šta je ono što te čini anksioznom?

Predivno je to što sam u prilici da vidim kako moj mališan raste i kako otkriva svet svojim nevinim očima. S druge strane, pitam se kako ću mu, kada još malo poraste, objasniti zašto ima toliko nepravde i konflikata oko nas i zašto mi i generacije pre nas ostavljamo u nasleđe planetu u ovakvom stanju. Trenutno svi jure Pokemone i Donald Trump bi mogao biti izabran za predsednika i sve mi to nekako izaziva anksioznost. No, ja sam vrlo optimistična i srećna osoba! I suprug i ja, daćemo sve od sebe da našeg malog čoveka naučimo saosećajnosti i poštovanju. Nadamo se da ćemo uspeti da mu usadimo svest o tome da kao individue možemo da doprinesemo očuvanju planete i da naj taj način možemo učiniti svet boljim mestom za život.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Na koji način te inspiriše tvoje dete?

On me inspiriše da budem bolja osoba svaki dan. Možda mi to ne polazi za rukom baš svaki dan, ali dajem sve od sebe!

Da li postoje neki kreativni rituali koje imaš sa svojim detetom?

Ove godine smo prvi put pravili “carnet de voyage” – putopisni dnevnik. Napravili smo ga od kartona i papira i jedan takav dnevnik naš sin je poneo na put u Francusku. U dnevniku je crtao stvari koje je  vidieo usput i lepio papiriće koje je pronalazio tokom putovanja, bilo da su to autobuske karte, omoti od sladoleda, ili nešto drugo što može da stane u dnevnik. Sjajno je to što je u pravljenju ovog dnevnika učestvovala cela porodica (bake i deke, tetke…), tako da se nadam da će uživati u njegovom prelistavanju kasnije, kada odraste.

Photo credit: privatna arhiva

Photo credit: privatna arhiva

Kakav savet bi dala mamama koje žele da otpočnu sopstveni kreativni biznis?

Uradite to što želite, na način na koji želite i počnite odmah! U redu je da ne bude sve savršeno.

Photo credit: Helene Berg

Photo credit: Helene Berg

Tvoj suprug je po ocu poreklom iz Srbije. Da li postoje neke stvari koje on primenjuje u vaspitanju vašeg deteta, a da su tipično srpske?

Moj suprug je do 13. godine živeo u Beogradu, tako da je srpska kultura prisutna u našem domu. Nisam baš sigurna šta je to što je baš karakteristično za Srbiju kada je u pitanju odgoj dece, ali on ponekad sa Léonom priča na srpskom, a i “vuče” nas za uši kada nam čestita rođendan, što nije običaj u Francuskoj. Ono što najviše volimo jeste kada nam suprug priča o svom detinjstvu. Divno je slušati o njegovim sećanjima i ja bih volela da Léonu bude bliska srpska kultura.

Da li si ikada bila u Beogradu?

Posetila sam Beograd samo jednom i bila sam oduševljena. Beograd sam doživela kao siv i zelen grad, nije baš beo (smeh). Zgrade su pomalo tužno sive, ali zato je prelepa priroda svuda i okruženi ste živopisnom zelenom bojom. Veoma mi se dopala hrana u Beogradu! Burek sa sirom je jedno od mojih omiljenih jela, naravno uz jogurt – I to je nešto što bih mogla da jedem danima! Bilo bi super da toga ima u San Francisku…Naravno, u Beogradu su me najviše oduševili prijatelji naše porodice koji su bili jako srdačni. Veliki pozdrav za njih!

Hvala, Sandra!

Mama Style: Sandale za 24/7

My darlings, ako tragate za lepim sandalama, koje su i udobne i stylish, koje možete nositi i tokom dana i uveče i bukvalno u svim prilikama, onda vam toplo preporučujem Salt-Water Sandals. Ove sandale su jedna od najboljih stvari koje sam ikada kupila! Nosim ih već 3 godine i i dalje su kao nove, nikada me nisu zažuljale iako se dešava da ceo dan provedem u njima hodajući i trčeći za decom. Osim toga, nosim ih i na posao jer super idu uz sve letnje odevne kombinacije, a i uveče, ako idem na kafu ili večeru sa prijateljima ili ako imam neki rođendan. Verujem da su odlične i za đuskanje u nekoj diskoteci, ali time vam se ne mogu pohvaliti jer dugo nisam bila u takvom izlasku :-). Sandalice se poručuju online i stižu bez problema. Inače, one su jedan pravi američki klasik i tamošnje mame ih obožavaju. Osim toga, postoje i dečiji modeli i ja planiram da ih u nekom trenutku kupim Andreju i Valentini, baš zato što su tako udobne i postojane. Da, inače, "na glasu" su upravo po toj dugotrajnosti i deca ih često nasleđuju jedna od drugih, tako da se roditeljima ta kupovina višestruko isplati.

Pisala sam o njima i ranije, a te postove možete pronaći OVDE i OVDE.

Mama: Salt-Water Sandals Valentina: Zara sandale (nasleđene :-)

Mama: Salt-Water Sandals

Valentina: Zara sandale (nasleđene :-)

Osim ovih crvenih koje ja imam, evo još nekoliko modela koji mi se dopadaju:

Photo credit: All photos taken from Salt-Water Sandals website.

Photo credit: All photos taken from Salt-Water Sandals website.

Uradi sam: "Voćni" kišobrani :-)

Evo me! Nakon duge & slatke letnje pauze, ponovo osedlah ovog mog voljenog konja zvanog blog :-). Da, pauza beše poprilično duga, čitavih mesec dana, trebalo mi je par sekundi da se setim šifre za ulazak na blog. Ali, dobro je to ponekad, jer refresh je svima potreban, a i nije mi se dalo da pišem dok uživam na ležaljci pijući ice kafu negde kraj Egejskog mora. Ok, dobro, nisam nijednom uspela da ležim na ležaljci i pijem kafu, hahahahaha to je sa dvoje dece, od kojih je jedno beba koja prohodava, nemoguće. Ali da, bili smo na moru, bilo je divno (čitaj "divno & nismo stali" :-), u međuvremenu su bile i pripreme za more i tako - prođe mesec dana, nismo ni trepunuli.

Nego, eto, baš se ovaj kišni dan "namestio" za jedan "Uradi sam" post na temu kišobrana. Nažalost, ovog puta neću moći da se pohvalim sopstvenim rezultatom jer se još nisam osmelila za ovaj DIY, ali je ovo toliko slatko da sam morala da podelim sa vama. Možda među vama ima neka mamica ili tatica koji će imati vremena da se ovim pozabave, jer je stvarno jako simpatično.

U pitanju je pravljenje kišobrana koji će podsećati na neko vaše omiljeno voće. Ovde imate primer za lubenicu, limun i kivi.

Ono što vam je potrebno za ovaj DIY su:

- kišobrani u crvenoj, zelenoj i žutoj boji

- molerska traka (painter's tape)

- farbe odgovarajućih boja (u radnji se konsultujte koja je farba dobra za materijal od kog su kišobrani, i, naravno, vodootporna)

- četke za farbanje

- makaze

Ceo tutorijal možete pronaći OVDE, a u produžetku su sličice da vidite kako to izgleda. Ja sam oduševljena idejom!

Photo credit: Sve fotke uradio Jeff Mindell za sajt Studio DIY odakle su i preuzete.

Photo credit: Sve fotke uradio Jeff Mindell za sajt Studio DIY odakle su i preuzete.

Odbrojavanje do mora za male nestrpljivce :-)

Mališani nemaju jasnu predstavu o vremenu i samim tim teško im je da shvate kada će se dogoditi nešto što očekuju. Kako bih pomogla Andreju da shvati kada krećemo na more (čemu se neizmerno raduje :-), napravila sam ovaj jednostavan kalendarčić. U momentu kada je bilo sedam dana do mora, na običnom belom papiru nacrtala sam sedam kvadrata i označila ih brojevima, i papir smo zalepili na frižider. Andrejev zadatak je da svako veče, pred spavanje, precrta markerom jedan kvadrat i onda prebroji koliko je još dana ostalo do mora. Poenta je u tom poslednjem danu koji će biti precrtan jer će tada imati predstavu da kad se ujutru probudi krećemo na put. Kod nas je, inače, "kad se probudim" nešto prema čemu se on rukovodi kada je protok vremena u pitanju. Kada bude precrtao subotu, nedelju cemo zaokružiti i time je označiti kao dan polaska.

Uglavnom, ovo se napravi za par sekundi, a Andreja strašno raduje to što pred spavanje treba da precrta dan, tako da vam mogu ovo preporučiti ako imate nekog mališana koji iščekuje odlazak na more ili neku drugu aktivnost.

S obzirom na to da sedmog dana ujutru krećemo, znači da još TRI DANA spavamo i onda - polazaaaaaaaaaak!!!!!! :-)

Poster za dečiju sobu: You Are My Sunshine (besplatno!)

Evo jednog lepog printa za sobu vašeg deteta, iz kreativne "kuhinje" Mini Learners-a! Možete ga preuzeti potpuno besplatno, OVDE, a zatim ga isprintati u najbližoj kopirnici. :-)

Ovo, takođe, može biti i super poklon za rođenje bebe ili rođendan nekog deteta, mada ga naravno možete pokloniti i nekoj odrasloj osobi koju volite. Isprintajte poster i stavite u neki lep ram i eto kreativnog i interesantnog poklona!

Photo and post idea: hello, Wonderful

Photo and post idea: hello, Wonderful

Interesantan Kickstarter: Octopus, sat za decu

Evo jednog zanimljivog proizvoda za decu na Kickstarter-u! U pitanju je sat koji se zove Octopus i koji je, kako u opisu na stranici stoji, prvi sat koji funkcioniše po principu prikazivanja ikonica sa ciljem da deca steknu pojam o vremenu i dobre navike. U pitanju je sat koji podstiče nezavisnost i odgovornost i jača samopouzdanje.

Namenjen je deci od 3 do 8 godina, mada ga mogu koristiti i starija deca. Osim toga, deci sa posebnim potrebama, ovaj sat može olakšati svakodnevno obavljanje aktivnosti.

Sat "raste" zajedno sa vašim detetom i pruža tri opcije.Za najmlađu decu predviđeno je podešavanje na ikonice koje su povezane sa vremenom i koje decu podsećaju da je vreme za određenu aktivnost. Druge dve opcije su analogno i digitalno prikazivanje vremena namenjene za uzrast dece kada zaista počinju da gledaju na sat poput odraslih.

Predviđeno je da će se satovi naći u prodaji u martu 2017. godine.

Pogledajte više o svemu na njihovoj zvaničnoj Kickstarter stranici.

(photos taken from official Kickstarter page)