Super mama: Benjamine Fievet, Francuskinja u Beogradu

Male "concept" radnjice su nešto što najviše volim. Te preslatke "oaze" originalnih stvarčica obično su ušuškane u nekim lepim delovima grada i uglavnom za njih saznajemo preko preporuka ili kada na nekome koga volimo ugledamo simpatičnu odevnu stvar ili modni detalj, koji i mi odmah poželimo. Jedna takva, i to namenjena deci, nalazi se na Senjaku, u Istarskoj ulici i zove se DivanDan. Posebno me je oduševilo kada sam saznala da je vlasnica ove radnje, u kojoj se prodaju stvarčice mahom srpskih dizajnera, Francuskinja! Želela sam da saznam više o njoj i da čujem njenu priču o tome kako je to biti Francuskinja u Beogradu, kao i da saznam više o ovom kreativnom kutku namenjenom pre svega deci, ali i odraslima koji vole lepe i originalne stvari.

 

Upoznajte Benjamine Fievet!

Benjamine, koja je vaša priča – kako ste izabrali Beograd kao mesto za život? Koliko ste već dugo ovde?

Kao što je to često slučaj među članovima međunarodne zajednice, došla sam u Srbiju, jer je moj  suprug dobio posao u Beogradu, tako da je cela porodica krenula za njim! Već je godina dana kako smo u ovoj lepoj zemlji.

Možete li ukratko da predstavite svoju porodicu?

Mi smo Francuzi po nacionalnosti, imamo dvoje dece, Luiz od 3 i po godine i Viktora koji je rođen u Beogradu i koji za nekoliko dana slavi svoj prvi rođendan.

Da li sada Beograd možete da smatrate svojim domom? Ako da, šta čini da se u Beogradu osećate kao kod kuće?

Pošto se često selimo (do sada na svake dve godine), moramo vrlo brzo da se prilagodimo kako bismo se osećali kao kod kuće. Deca imaju neverovatnu sposobnost prilagođavanja, dok je to malo teže kod odraslih. Sada, iako još uvek ne poznajemo sve delove grada, u Beogradu se osećamo kao kod kuće. Tome je doprinelo srdačno gostoprimstvo, mogućnost da ćaskate sa komšijama, da poznajete prodavce na pijaci i u prodavnicama, činjenica da ni za jedan odmor ne idemo u Francusku kako bismo detaljno istražili Srbiju, zato što naša deca idu u srpske vrtiće i naravno zato što imamo prijatelje Srbe.

Pošto imate decu – šta je po vama najveći izazov u odgajanju dece u Beogradu?

Odgajanje dece je samo po sebi veliki izazov! Beograd i generalno život u inostranstvu (van Francuske) je za našu decu velika šansa, uče strani jezik, otvaraju se za drugu decu bilo da su to srpska deca ili deca drugih stranih državljana koji žive u Beogradu, to je jedinstvena prilika koju imamo, koju oni imaju. I nadam se da se te vrednosti nikada neće izgubiti.

Šta po vama predstavlja najveću razliku u odgajanju dece u Francuskoj i u Srbiji? Da li postoji nešto što za vas predstavlja kulturni šok vezano za roditeljstvo u Beogradu?

Ono što me najviše iznenadilo u Srbiji je dužina trajanja porodiljskog odsustva – godinu dana. Mene ne drži mesto, pa mi to deluje predugo (smeh). U svakom slučaju - logična posledica - dete možete da upišete u vrtić tek kad napuni godinu dana. U Francuskoj porodiljsko odsustvo traje uglavnom dva meseca, nakon čega mama može da se vrati na posao, ako želi. Takođe, posmatrajući ponekad druge porodice, čini mi se da su deca ovde više štićena, ali to je pre lični utisak, nego razlika u kulturi.

Koja su vaša omiljena mesta i aktivnosti za decu u Beogradu?

Moja omiljena mesta su parkovi. Ima ih dosta i razlikuju se od parkova u Parizu, veći su, pre svega, ima više zelenila, deca mogu lepo da se igraju. I naravno tu su i kreativne aktivnosti, kod kuće ili u našoj kreativnoj radionici.  

         Šta vam najviše nedostaje vezano za Francusku?

Deserti, jer uživam u slatkišima !
Na drugom planu, nedostaje mi blizina starijih osoba iz moje porodice koji su, usled našeg izbora da živimo u inostranstvu, uskraćeni za radost koju deca pružaju. Tu su naravno fotografije i Skype, ali ništa ne može da nadomesti fizičko prisustvo osobe.

         Kako biste opisali svoj lični stil?

Uh, teško pitanje! Mislim da odgovor treba da daju moji prijatelji ili poznanici, zar ne?

Da li se vaša estetika promenila otkako imate decu?
 

Moja estetika, ne, ali više obraćam pažnju na praktičnu stranu predmeta i odeće. I na njihov sastav.

Vlasnica ste  radnje odnosno „concept store-a“ za decu u Beogradu pod nazivom“DivanDan”. Možete li mi reći nešto više o vašoj radnji? Šta ljudi tamo mogu da kupe?
 

Odavno sam želela da otvorim butik za decu, i prilika se ukazala ovde, u Beogradu. DivanDan je otvoren u junu. Reč je o concept store-u za decu, sa idejom da se na jednom mestu nađu butik dečijih stvari i prostor za kreativne i umetničke radionice namenjene deci.  Pošto se u Srbiji pravi puno fantastočnih stvari, DivanDan je odlučio da ponudi vrlo odabrane kreacije srpskih kreatora/dizajenera. Gugadzina je robna marka u povoju koja pravi garderobu za decu i male zabavne aksesoare (kapice, šalove, trakice za kosu), KobaYagi nudi kreativne „uradi sam“ modele, Coka Lutke pravi divne platnene lutke, broševe i nežne minđuše od keramike pravi Gallery 1250, patofnice pravi Mallina, drvene ručno bojene igračke Piccola Officina.... lista je dugačka.

Gde se nalazi radnja i koje je radno vreme?

Radnja se nalazi u Istarskoj 8 i radimo od 10:00 do 18:30 od ponedeljka do petka i od 10:00 do 16:00, subotom. Sve informacije možete naći na našem blogu divandanblog.com ili na facebook stranici DivanDan Shop & Workshop.

Organizujete takođe radionice i druge događaje u okviru vaše radnje. Možete li mi reći nešto više o tome?

Paralelno sa butikom nudimo i kreativne radionice namenjene deci: arhitektura, slikanje na tekstilu, oslikavanje pomoću voska - batik tehnika, pletenje torbica, pravljenje kostima od papira. I pošto uskoro stiže Božić, imamo puno novih aktivnosti, pravljenje ukrasa za jelku, pravljenje novogodišnjih čestitki, jedne snežne lopte … Ceo program možete pronaći na blogu. Na zahtev mama, uveli smo i časove pletenja utorkom ujutru. Biće sigurno šalova u paketićima ispod jelki! Ali DivanDan se tu ne zaustavlja. Iskoristićemo naš lepi prostor za postavljenje izložbi slika i crteža. Jedna se upravo postavlja i biće otvorena krajem novembra!

         Koja bi bila vaša poruka za žene preduzetnice?

Pre svega, da veruju u sebe, da se ne obeshrabre i naročito da budu sigurne da imaju oslonac u porodici, da im porodica pruža podršku u svakodnevnoj organizaciji. Veoma je važno da znamo da možemo da se oslonimo na druge, to nam omogućava da se dosledno posvetimo radu i porodici i to ima veliki uticaj na naš porodični život.

Da li želite da pomenete neki od budućih projekata?

Pored toga što pravimo ukrase koji nose marku DivanDan, kao i jastučiće u obliku zvezde, platnene trake, stvari za bebe (vrećica i ogradica), taburenca za decu, trenutno radimo na jednom projektu koji zahetva puno bojenja i koji će, nadam se, biti uskoro gotov.