Kako da što bolje razumete svoje odlučno dete

Nedavno sam sasvim slučajno naletela na fenomenalan članak kliničkog psihologa Dr. Laure Markham o tome kako vaspitavati decu koja su sama po sebi odlučna i imaju jaku volju ("strong willed children").

Pre svega, Dr. Markham smatra da roditelji ovakve dece treba da budu veoma srećni, jer iako, dok su deca mala, ponekad može biti veoma naporno, ovakva deca izrastaju u sjajne mlade ljude koji su sposobni da sami sebe motivišu i postignu ono što žele i koji takođe nisu podložni pritisku vršnjaka. Ako roditelji uspeju da prevaziđu nagon da u ranom detinjstvu "slome" volju ove dece jer teško "izlaze na kraj" sa njima, ova deca kasnije u životu imaju potencijala da postanu vođe.

Iako poneki roditelji ovakvu decu nazivaju "teškom" ili tvrdoglavom, Dr. Markham kaže da ih radije treba posmatrati kao ljude od integriteta koji ne odustaju lako od svojih stavova. Odlučna deca žele samostalno da nauče i iskuse stvari, umesto da olako prihvate ono što im drugi sugerišu, pa često testiraju sopstvene i limite roditelja. Žele samostalno da donose odluke i često će želju da budu "u pravu" staviti iznad svega.

Ovakva deca takođe će često biti "u klinču" sa roditeljima. Dr. Markham poručuje roditeljima da ne zaborave da je za ovakve sukobe potrebno dvoje i da ne moraju da učestvuju u svakoj bici. Umesto da ovakvom detetu, hladno i bez razmišljanja, nameću svoju volju, čime prete da izazovu eksploziju besa, potrebno je da pronađu "win-win" rešenje i kroz postavljanje limita i davanje izbora nauče dete da pregovara i postigne kompromis.

Odlučna deca nisu "teška" - ona jednostavno osećaju da je njihov integritet ugrožen ukoliko su primorana da se "tek tako" potčine tuđoj volji, pa makar to bio i roditelj. S druge strane, ukoliko im pružite izbor, veoma rado će sarađivati. Ako smatrate da ćete ovako narušiti sopstveni integritet roditelja i stvoriti neposlušno dete, Dr. Markham poručuje da naravno da je važno da vas dete sluša, ali ne samo zato što ste vi "veći" od njega i u stanju da ga na to primorate već zato što vam veruje i zato što je sigurno da za njega želite najbolje. Cilj je da dete bude obzirno i odgovorno, kao i da bude dovoljno pronicljivo kako bi u životu moglo da prepoznaje kada i kome da veruje. "Slamanje" volje ovakve dece čini ih, kasnije, podložnijm uticajima drugih, koji, nažalost, često mogu biti nedobronamerni.

Naravno, uz sve gore navedeno, stoji da može biti izazov odgajati ovakvu decu jer su prepuna energije, uporna i često "nezaustavljiva" kada nešto žele. Dr. Markham daje nekoliko sjajnih saveta o tome kako očuvati sve kvalitete ovakve dece i podstaći ih da sarađuju:

1. Izbegnite borbu ("power struggles") koristeći rutinu i pravila

Na taj način, neće delovati kao da im "šefujete". "Dogovor je da gasimo svetlo u 21:30, požuri, imaćemo vremena da prelistamo dve knjige!". Ili, "Ti znaš da u našoj kući važi dogovor da domaći treba uraditi pre igranja igrica na kompjuteru." Na taj način prestajete da budete "loš momak".

2. Vaše odlučno dete želi da upravlja sopstevnim postupcima više nego išta drugo

Pustite dete da se samo stara o obavljanju što je više moguće aktivnosti. Na primer, nemojte mu zvocati da opere zube već postavite pitanje: "Šta još treba da uradiš pre nego što krenemo?". Ako vas začuđeno pogleda, krenite da nabrajate, "Svako jutro mi se oblačimo, pakujemo torbu, jedemo, peremo zube...Obukli smo se, jeli smo, spakovali smo torbu i šta još treba da uradimo pre nego što krenemo?" Deca koja su samostalna i preduzimljiva uz ovakav pristup imaće manju potrebu da oponiraju. Osim toga, vrlo rano će naučiti da budu odgovorna.

3. Pružite svom odlučnom detetu pravo na izbor

Ako mu budete naređivali sasvim je sigurno da vas ovakvo dete neće poslušati. Ako mu ponudite izbor, imaće utisak da je "gospodar" sopstvene sudbine. Ako želite da krenete u prodavnicu, a dete želi da nastavi da se igra, ponudite mu izbor: "Da li želiš da kreneš sad ili za deset minuta? Za deset minuta? Ok". (Ovo možete koristiti i kada je u pitanju ishrana - na primer, detetu koje odbija da doručkuje i želi keks, možete reći: "Ok, keks može samo posle doručka ali ti možeš da izabereš šta ćeš za doručak, hoćeš li tost sa šunkom i hleb sa džemom?" Dete će imati osećaj da samo donosi odluku, a, naravno, nakon doručka mu zaista dajte keks kako bi vam verovalo i ubuduće)

4. Dozvolite detetu da donosi odluke u vezi sa sopstvenim telom

Recimo da je napolju hladno i da treba da krenete, ali dete odbija da obuče jaknu. Detetu je teško da u stanu, dok mu je još toplo, zamisli koliko mu može biti hladno napolju, a oblačenje jakne mu deluje kao neviđeni "davež". Umesto da besnite i na silu mu oblačite jaknu što će sigurno rezultirati vrištanjem i opiranjem, kažite mu: "Napolju je jako hladno i ja definitvno oblačim jaknu. Hajde spakovaćemo tvoju jaknu u torbu, pa ćeš moći da je obučeš ako ti bude hladno." Sasvim je izvesno da će dete zatražiti jaknu odmah po otvaranju vrata kada oseti hladnoću.

5. Nemojte dovesti do toga da vam dete stalno oponira

Kod ljudi svih uzrasta korišćenje sile dovodi do oponiranja. Ukoliko zauzmete suviše čvrst stav, možete dovesti do toga da vam dete oponira i da odbacuje vaše stave samo da bi ispalo da je ono u pravu i da bi bilo po njegovom. Pobediti u bici sa detetom često može narušiti iskren i kvalitetan odnos sa njim, tako da je to "mač sa dve oštrice". Kada je to moguće, pustite dete da samostalno donese odluku. Ukoliko to nije moguće, pokušajte da pronađete barem nešto u vezi sa čim on može samostalno doneti odluku ili se potrudite da na drugi način postignete to što želite, na način da dete zadovolji svoju potrebu za samostalnim donošenjem odluka, a da pri tom ne budu ugroženi njegova bezbednost ili zdravlje. (Nije lako, ali potrudite se!)

6. Ne namećite detetu bezuslovno svoje stavove

Svakako treba da imate određena očekivanja kada je vaše dete u pitanju i da pronalazite načine da ta očekivanja ostvarite. Ali nikada ne treba da "slamate" volju svog deteta ili ga primoravate da prihvati bezuslovno vaše stavove. Bitno je da vas sluša, ali može imati sopstvene stavove i osećanja.

7. Slušajte svoje dete

Kao odrasloj osobi, verovatno vam se čini da vi znate šta je najbolje za vaše dete. Ali vaše odlučno dete takođe ima sopstveni integritet i boriće se za ono što mu je bitno. Razgovarajte sa deteom i pokušajte da saznate zbog čega se u nekoj situaciji ponaša tako kako se ponaša. "Vidim da ne želiš da ideš na kupanje - molim te kaži mi zašto?". Možda će vas dete iznenaditi nekim neočekivanim odgovorom, poput takvog da ne želi da se kupa jer se boji da će upasti u slivnik. Vama ovo neće delovati kao razlog za izbegavanje kupanja, ali jeste vašem detetu. A ovo nećete saznati ako bez pitanja dete naterate u kadu i uletite u svađu sa njim.

8. Pokušajte da stvari pogledate iz detetovog ugla

Na primer, dete je ljuto jer ste obećali da ćete oprati njegovo Supermen odelo, a niste, i sada ne želi da obuče ništa drugo. Vama može delovati da je dete tvrdoglavo i da se ljuti bez razloga, ali iz njegovog ugla vi ste ti koji se loše ponašate, zato što njega terate da poštuje obećanja, a vi svoja umete da prekršite. Umesto da ulazite u svađu i na silu oblačite dete, izvinite mu se i kažite mu da se trudite da ispunite svoja obećanja i zatim ga pozovite da zajedno operete Supermenovo odelo. Ponašajte se prema detetu onako kako želite da se drugi ponašaju prema vama

9. Sprovodite disciplinu građenjem odnosa sa detetom, nikako kažnjavanjem

Deca ne uče dok je svađa u toku. Kao i kod svih nas, i kod njih tokom svađe adrenalin "radi" i mogućnost učenja je isključena. Deca usvajaju određene načine ponašanja kako bi zadovoljila svoje roditelje i što se češće svađate sa detetom i kažnjavate ga činite da se kod njega smanjuje želja da vam udovolji (reč "udovoljiti" se u tekstu koristi u pozitvnom kontekstu) i da vas sluša. Ukoliko je dete uznemireno, pomozite mu da iskaže svoj bol, strah ili razočaranje, kako bi moglo da krene dalje. Na taj način biće spremno da vas sasluša neki sledeći put kada ga podsetite da u vašoj kući svi treba da budu ljubazni jedni prema drugima i poštuju tuđa osećanja.

10. Poštujte svoje dete i budite empatični

Odlučna decu  bore se da budu poštovana. Ako pokažete da ih poštujete, neće imati potrebu da se bore da zaštite svoje stavove. Takođe, bitno je da pokažete da ih razumete, čak i kad vidite da nisu u pravu. Ukoliko, recimo, želi da nosi Supermen odelo tamo gde idete, a vi smatrate da to nije prikladno, recite mu da se tu gde idete ne nose takva odela, ali da možete da ponesete odelo i da će moći da ga obuče na povratku kući

 

Mislim da je članak odličan i da ima dobrih saveta. Naravno, svaki od ovih saveta treba prilagoditi situaciji u kojoj se nalazite, uzrastu deteta i slično, ali uopšte uzevši čini mi se da je ovo način da postignete da vaše odlučno dete izraste u uravnoteženu, odgovornu i samosvesnu osobu...

Da li vi imate odlučno dete i kako vam se dopada ovakav pristup?