Kelj - priča strave i užasa sa srećnim krajem :-)

Kelj nije na preterano lep način ušao u moj život. Imala sam pet, šest godina i bila sam u stanu kod prvih komšija gde smo se njihov unuk, koji je bio približno mojih godina, i ja igrali. Bilo je vreme ručka i baka mog drugara me je pozvala da ostanem na ručku kod njih. Ne sluteći šta me čeka, pristala sam i onda mi se desio - kelj. Sećam se da mi je preseo već prvi zalogaj jer sam zajedno sa keljom zagrizla i neko žilavo meso koje se nikako nije dalo savladati, pa sam narednih pola sata bila prinuđena da taj zalogaj držim skriven u ustima, sa strane, kod obraza, jer me je svaki pokušaj da ga progutam gonio na povraćanje. Da skratim ovu divnu priču, zalogaja sam se oslobodila tek po povratku kući :-). Od tada imam paničan strah od kelja. U stvari, krivac za sve je taj žilavi komad mesa, ali meni je zauvek to u glavi, u fiokici "ne jesti više nikad" ostalo zapamćeno kao kelj i kelj se više nikada nije našao na mojoj trpezi.

Do sada :-)

Od kako se rodio Andrej, pokušavam da obogatim svoj jelovnik kako bih i na njega mogla kasnije da utičem kada je u pitanju ishrana. Od svih nekih navika koje sam imala, jedna od stvari koje mi najteže pada da promenim ili korigujem jeste - način ishrane. Ja obožavam meso (ono grozno iskustvo gore je, dakle, pod fajlom "kelj" :-), pravi sam mesožder, čak do te mere da kada jedan dan ne jedem meso, postajem nervozna, čak postajem nervozna unapred, kada se pogodi da već od jutra znam da taj dan neću jesti meso...Dakle, meso na sve načine. Pa onda, pire, krompirići, pirinač, pečurke, špagete i....i to je to. Uh. Sve je to ok, dok niste majka i dok nemate još nekoga kome je potrebno spremiti obrok. I to ne bilo kakav već ukusan i zdrav. I bitno je da bude raznovrsno, a ne meso i pire svaki dan. Opet kažem uh :-)

Ali trudim se. I na dobrom sam putu. Sve više i više jela pronalazi svoje mesto na našoj trpezi i isprobavamo nove ukuse. Postalo je lakše od kad je Andrej počeo da jede šta i im i kada i mi, pa sada imam više vremena da nešto pripremim (pri čemu "više vremena" treba uzeti sa rezervom :-). I dalje dominiraju belo meso na hiljadu načina, ćufte, krompir, pirinač (pilav) i špagete bolonjeze, ali sada "ulete" i jela sa povrćem, kao i razne salate (kako lepo zvuči kada kažem "razne", a u stvari su to dve, tri vrste...ali dobro, napredujem svaki dan :-).

Nego da se vratimo na kelj. Poslednjih meseci ga hvale na raznim sajtovima i blogovima kao neviđeni izvor vitamina i tako se ja odlučih da mu dam drugu šansu. Ali striktno kao "smoothie". Za početak. Pročitala sam par nekih recepata i onda od svega što se predlaže sastavila neki svoj i otišla na pijacu po sastojke. Moj "smoothie" je sadržao sledeće:

- 3 veća lista zrelijeg kelja (tamnije zeleni listovi)

- Pola krastavca

- 1 banana

- 1 jabuka (ja sam koristila "Zlatni delišes")

- Pola narendanog korena djumbira

Sastojke sam stavila u blender (prethodno oprati šta treba da se opere) i dodala vode (količina vode je po ukusu, da li volite gušći i li ređi "smoothie") i dobro ispasirala. Ukus je super, osvežavajući skroz. Olakšanje. Ovoga puta, kelj je na lep način ušao u moj digestivni trakt :-)

Ne znam, eto, nikad nisam bila sklona ovakvim akcijama, ali od kad imam Andreja baš pokušavam se hranim zdravije. Tako da, eto prvo sebe nateram da probam ovakve stvari, pa ću onda u nekom trenutku i od njega moći da očekujem da bude otvoreniji po pitanju hrane.

U pravi čas pojavio se i ovaj članak u New York Times-u i tu ima još nekoliko recepata za zelene šejkove ili green smoothies koje planiram da probam, barem one za koje mogu da nabavim sastojke kod nas.

Anyway, baš u momentima mog "prosvetljenja" i želje da uvedem više zeleniša u svoju odnosno našu ishranu, nabasala sam i na ovaj "Flormar" maslinasto zeleni lak za nokte (na slici, nijansa 454) na sniženju u dm-u, po ceni od 115 dinara! Ispostavilo se da je to jedan od najkvalitetnijih lakova koje sam ikada kupila! "Flormar" ima još mnogo nijansi i neverovatno su dobri i dugotrajni. Maslinasto zeleni je konkretno podneo ribanje sudova, brisanje prašine, širenje veša, kao i razna druga spremanja tokom prvomajskih praznika, pa dobrih 5 dana, a trajao bi još nego sam ga skinula da probam i drugi koji sam kupila :-) Da, ne znam kakve je ovo veze imalo sa keljom i šejkovima, ali ok, lak je stvarno dobar, bilo mi je žao da ga ne spomenem. A i zelen je :-)