Kako se ponašate prema svom mužu kada se vrati sa posla? :-)

Ha! Bilo mi je teško dok sam pisala ovakav naslov, pa makar on bio i iz zezanja, jer zaista mrzim bilo kakve tekstove na temu "žene moraju ovo ili ono", a u kontekstu nekih saveta u vezi odnosa sa muškaricma. Bljak.

Nakon što sam postala mama, shvatila sam da čak postoje i posebni tekstovi namenjeni mamama na te teme, u smislu, "kako da budeš privlačna svom mužu u prvom minutu posle porođaja" i slične gluposti.

Biti majka ili otac malog deteta nije lako. Ali tu smo da se volimo i pomognemo jedno drugom. Poenta je u deljenju obaveza i zajedničkom uživanju. Mi oboje radimo full-time i sve obaveze oko deteta i stana delimo. Neke stvari ja radim više i češće, neke on. Drugačije ne bismo ni mogli sve da postignemo.

No, ipak, svesna sam da pričam iz pozicije nekog ko je zaposlen i ko nije klasična majka domaćica (Pri čemu moram da nagalasim da smatram da nema težeg posla od odgajanja dece i majkama domaćicama "skidam kapu"). Zato mi se učinio veoma zanimljiv tekst Kate Parlin, američke domaćice i majke tri ćerke mlađe od tri godine, koji je podelila na sajtu Scary Mommy. Iako ima prizvuk vapaja "očajne domaćice", rekla bih ipak da tekst nije takav, već da je u pitanju jedno iskreno i autentično razmišljanje, bez pretenzija da se bilo kome bilo šta savetuje:

 

„Poludeću! Pokušavam da napravim večeru, a one ne prestaju da non-stop nešto traže od mene. I još ih je tri! A nisam uspela ni da promenim jebenu sijalicu u WC-u!

Ovim rečima dočekala sam supruga na vratima, kada se juče vratio sa posla. Nisam mu rekla „zdravo“. Nije bilo osmeha. Da ne pričamo o poljupcu. Samo bes, psovke i gluposti o sijalici u WC-u. To sam bila ja u svom najgorem izdanju i to je bilo ono prvo što je video nakon što se pojavio na vratima. Hiljadu puta me je video besnu i nervoznu, a evo sada sam mu svu nervozu sasula u lice odmah nakon što je kročio u stan.

Situacija se malo smirila nakon što su devojčice večerale. Počela sam da spremam kuhinju, a on je došao, zagrlio me i rekao: „Žao mi je što si imala težak dan.“

U tom trenutku osetila sam se veoma loše. Moj dan, u stvari, nije bio toliko težak i loš. To je bio sasvim jedan normalan dan. Bilo je dobrih i loših momenata, ali ništa toliko stresno se nije dešavalo tokom većeg dela dana. Devojčice su crtale, a zatim smo crtežima ukrašavale tunel napravljen od kartona. Ručak im se dopao jer je bilo i sosa od jabuke i sira. Bliznakinje nisu spavale popodne, ali zato beba jeste i to tri sata! Sve u svemu, dan je mogao biti i mnogo gori.

Ali baš u trenutku kad se on vraćao s posla, stvari su se otele kontroli. Spremala sam večeru i plašila sam se da nešto ne zagori, a bliznakinje su baš u tom trenutku htele na nošu insistirajući da zamenim sijalicu u WC-u jer im je bilo „suviše mračno da piške“. Beba je pocepala crteže koje su bliznakinje nacrtale, pa su one poludele zbog toga. Pas je baš u tom trenutku povraćao na pod.

I sve se to dešavalo neposredno pred muževljev povratak. Vratio se s posla i ugledao preznojanu, besnu ženu, pretpostavivši da mi je ceo dan bio loš. Kada sam malo razmislila o svemu, shvatila sam nešto poražavajuće: suprug me nikada ne viđa u mom najboljem izdanju.

Kada sam u svom najboljem izdanju, ja sam duhovita, kreativna i puna entuzijazma. Kada sam u svom najgorem izdanju, ja sam „kratkog fitilja“, mrzovoljna i hladna. Uglavnom sam tu negde između te dve krajnosti. Deca su uglavnom u prilici da me vide u najboljem izdanju, čak i svom pisanju pristupam tako. Ali suprug – on me nikada ne viđa u dobrom raspoloženju.

Plašim se da se tako brakovi raspadaju.

Plašim se da on misli da sam uvek pod stresom i da se derem na decu kada sam sama sa njima. A to stvarno nije istina. On nije u prilici da me vidi u 10 ujutru, kada nakon jutarnje užurbanosti, pijem kafu. Ponekad do tog vremena uspem malo i kuhinju da sredim, operem zube, čak se nekad i istuširam na brzinu. Nakon toga, nas tri se mazimo i čitamo knjige. Ili plešemo. Ili pravimo neke sitnice. Ja se zabavljam sa svojom decom i tada sam u svom najboljem izdanju.

A moj muž? On me vidi odmah ujutru kad se probudimo i kad sam totalno „grogi“  dok užurbano pripremam mleko i doručak deci. A onda me opet vidi po povratku s posla, na kraju dana, kada sam potpuno „istrošena“.

Dobro, tu su vikendi. Ali vikendi sa malom decom nisu baš vikendi, ako razumete šta hoću da kažem. Izađemo ponekad i samo udvoje, on i ja, ali vrlo retko.

Dopada mi se to što mogu da budem potpuno svoja pred mužem. Njega stvarno nije briga da li sam našminkana ili ne. Ja znam da me on voli. I znam da voli to što zajedno imamo porodicu. Mi smo partneri i zauvek smo u ovome zajedno.

Ali ja bih volela da sam opuštena i sexy kad sam s njim, barem ponekad. Volela bih da on može da me vidi i kad nisam na ivici nervnog sloma, isflekana i istrošena. Znam ja da on zna da ja mogu biti takva, ali koliko dugo će verovati u to, a bez ijednog dokaza, već duže vreme? Kako da mu pružim najbolje od sebe? Kako druge majke domaćice to rade? Da li se on brine oko ovih stvari?

Možda je ovo sve normalno dok su deca ovako mala. Možda kada budem imala vremena za neke druge aktivnosti poput čitanja, pisanja, vežbanja – možda ću onda imati dovoljno energije da budem u svom najboljem izdanju i pred svojim mužem. Možda ću onda prestati da se derem zbog sijalica u WC-u i ponekad ga dočekati u neisflekanoj majici.

Oboje to zaslužujemo. Zaista. "

 

 

Kejtin tekst je imao jako mnogo lajkova i odobravajućih komentara žena koje su se identifikovale sa njom, pa bih volela da znam, ako među vama ima majki domaćica - da li se vi slično osećate? Da li uživate u ulozi majke domaćice? Da li vam je teško?

 

  prevod i obrada teksta: prince 'n' soul photo: Charlie Foster

 

prevod i obrada teksta: prince 'n' soul

photo: Charlie Foster